Movarounnahrlik olimlar va ularning merosi, Qurʼon va uning tafsiri, hadis, aqida, kalom ilmi, islom huquqshunosligi (fiqh), tasavvuf, islom tarixi, falsafa va hanafiy mazhabiga oid tadqiqotlarni, xususan Imom Moturidiyning hayoti, ilmiy merosi va moturidiylik taʼlimotini yoritadi ("the Qurʼan and its exegesis, hadith, doctrinal teachings, Islamic theology (kalam), Islamic jurisprudence, Sufism…
| Nashriyot | Ўзбекистон Халқаро ислом академияси |
|---|---|
| Shahar | Toshkent |
| ISSN | 2181-1881 |
| e-ISSN | 2181-189X |
| Tashkil etilgan | 2021 |
| Nashr davriyligi | Yiliga 4 martagacha (nashr tartibi barqaror emas: 2021 — 2 son, 2022 — 4+1 maxsus son, 2023 — 4 son, 2024 — 3 son, 2025 — 1 son) |
| Maqolalar soni | 221 |
| OAK holati | Ro‘yxatda |
This article is dedicated to the content of the famous jurist Burhān al-Dīn al-Marghīnānī’s work al-Hidāya and its role and significance in the development of Islamic jurisprudence. The book provides a scholarly…
Ushbu maqolada mashhur mutafakkir Sa’duddin Taftazoniy tomonidan yozilgan «Muxtasaru-l-ma’oniy» asarining balog‘at ilmidagi o‘rni, nazariy asoslari va tahliliy xususiyatlari keng qamrovli tadqiq qilinadi. Asarning…
Мазкур мақолада Муҳаммад Ҳаким Термизийнинг «Таҳсил назоир ал-Қуръон» асарининг мавжуд қўлёзмалари манбашунослик жиҳатдан таҳлил қилинади. Тадқиқотда асарнинг ҳозирги кунгача маълум бўлган икки нусхаси – Искандария…
Ушбу мақола экстремистик гуруҳларнинг ижтимоий тармоқларда хотин-қизларни қандай қилиб нишонга олиши жараёнларини таҳлил қилишга қаратилган. Сўнгги йилларда интернет экстремистлар учун ёллаш ва радикаллашув воситасига…
In modern times, experts estimate that 83 per cent of the world’s population face serious restrictions on freedom of thought, conscience and religion. Persecution, repression and discrimination based on religion, belief…
Maqola XIX–XX asrlarda Hindiston yarimorolida hadis ilmining rivojiga ta’sir ko‘rsatgan asosiy omillar, harakatlar va ulamolarning ilmiy faoliyatini o‘rganishga bag‘ishlangan. Unda «ahli hadis», «barlaviya»…
Ушбу мақолада ҳадис илмида энг нуфузли тўпламлардан бири бўлган Имом Муслимнинг «Саҳиҳи Муслим» асарининг яратилиш жараёни, унда жамланган ҳадисларнинг саҳиҳлигини таъминлашда қўлланган методлар, ҳамда асар…
Maqolada islom tarixining yoritilishidagi asosiy muammo – tarixiy manbalar va asarlarning VII asrdagi voqealardan ancha keyin, asosan VIII-XII asrlarda yozilganligiga e’tibor qaratiladi. VII asr hodisalari bevosita…
Ushbu maqola Amir Temurning harb siyosatida maxfiy xizmat tizimining tutgan o‘rni va ahamiyatini arab manbalari asosida o‘rganishga bag‘ishlangan. Har qanday harbiy yurish muvaffaqiyati, avvalo, dushman hududining…
Ушбу мақолада буддавийлик таълимотидаги аскетик ҳаёт тарзи Тҳеравада ва Тибет (Важраяна) анъаналари мисолида қиёсий-таҳлилий ўрганилади. Шунингдек, аскетизмнинг «ўрта йўл» (Мажжҳима Патипада) тамойилига асосланиши…
This study puts digital dictionaries to the test of actual experimentation, moving them from the realm of theoretical discussions about their nature, features, and preparation, to the field of practical application…
Ushbu maqola ekstremistik guruhlarning ijtimoiy tarmoqlarda xotin-qizlarni qanday qilib nishonga olishi jarayonlarini tahlil qilishga qaratilgan. So'nggi yillarda internet ekstremistlar uchun ayollarni radikallashtirish…
Мақолада бағдодлик муҳаддис ва муаррих Хатиб Бағдодий ҳаёти ва илмий фаолияти у ёзган асарлар асосида таҳлил қилинади. Муҳаддиснинг ҳадис санади, ҳадис усули, ҳадис ровийлари, ҳадис ёзиб олиш учун қўйилган шартлар, илм…
«Китоб ал-олим вал-мутааллим» асари ҳанафий мазҳабига оид дастлабки муҳим ақидавий манбаларидан ҳисобланади. Чунки, мазкур асардаги эътиқодий масалалар бевосита ҳанафий мазҳаб асосчиси Имом Абу Ҳанифа ва унинг шогирди…
Ушбу мақолада Шайбонийлар сулоласи ҳукмдори Убайдуллоҳхонга (1533–1540) нисбат берилган асарлар, уларнинг муаллифлари, манба сифатидаги аҳамияти ҳамда бугунги кунгача сақланиб қолган қўлёзмалари таҳлил қилинади…
موضوع هذا البحث هو إلقاء الضوء على إمام من أئمة الماتريدية الأوائل الذين ظلوا مجهولين حتى وقت قريب؛ هو أبو الحسين البشاغري، من علماء القرن الرابع الهجري كما حققناه هنا، وهو صاحب كتاب هام في تاريخ علم الكلام وهو كتاب…
Ушбу мақолада буюк олим ва давлат арбоби Султон Улуғбекнинг ҳаёти, илмий мероси ва Самарқандда барпо этган таълим масканлари хусусида сўз юритилади. Хусусан, Самарқандда 1417–1420 йилларда қурилган Улуғбек мадрасаси…
Беруний бир неча динлар тарихи ва таълимотини ўрганган бўлиб, бизга олим фаннинг турли соҳалари қаторида диншуносликка ҳам салмоқли ҳисса қўшганини, таъбир жоиз бўлса, ушбу фаннинг шаклланишида катта роль ўйнаганини…
Бугунги кунда диний ксенофобия ва исломофобия феноменларини тадқиқ этиш, унинг глобаллашув давридаги таъсири ва олдини олиш йўлларини ўрганиш муҳим аҳамият касб этади. Мақолада келтирилган маълумотлар ушбу…
This article analyzes the theological and socio-cultural discourse surrounding epidemics in Christianity and Islam, exploring how religious sources and traditions have influenced public health policies during global…
Мазкур мақолада Япония давлатчилиги тарихида турли динларнинг тарқалиш жараёни, ушбу жараёнга империя сиёсатининг таъсири ҳамда маҳаллий эътиқод – синтоизмнинг давлат ислоҳотларидаги ўрни ва вазифаси атрофлича таҳлил…
Мазкур мақолада қадимги Уструшана аҳолиси эътиқод қилган диний-маънавий қадриятларнинг хилма-хиллиги таҳлил этилади. Муаллиф ушбу ҳудудда ибтидоий эътиқод шаклларидан бошлаб, тотемизм, шомонизм, монийлик, зардуштийлик…
Ушбу мақолада буюк мутасаввиф, тасаввуф таълимотининг намоёндаси, Мовароуннаҳр тасаввуф мактабининг йирик вакили Саййид Бурҳониддин Муҳаққиқ Термизийнинг ҳаёти, илмий-маънавий фаолияти ва ирфоний мероси атрофлича таҳлил…
Мақола Али Қушчининг «Шарҳ Тажрид ал-калом» асарининг манбавий асосларини, унинг илмий аҳамиятини ва тарихий контекстини ўрганишга бағишланган. Асар, у яратган замон ва макон доирасида муҳим аҳамиятга эга бўлиб, калом…
Ўзбекистон ҳудуди тарихан турли динларга эътиқод қилувчи халқлар ва этник гуруҳлар учун муқим маскан бўлиб келган. Минтақанинг ижтимоий-маданий тузилишида динлар ва элатлар ўртасидаги ўзаро мулоқот, бағрикенглик ва…
XII асрда Мовароуннаҳрда фаолият юритган ҳанафий мазҳаби намоёндаларидан бири Сирожиддин Ўший калом, фиқҳ ва ҳадис соҳаларида салмоқли илмий мерос қолдирган. Олимнинг ақида илмига бағишланган «Бад ал-амолий» асари…
В статье речь идёт о деятельности Ходжа Ахрара (ХV в) как предводителя тариката накшбандийа, в частности, о заботе жизни простых людей (передача им земли, сокращения взимаемых налогов), примирении Темуридов при их ссоре…
Ўзбекистонда «Ўрта Осиё ва Қозоғистон мусулмонлари диний бошқармаси» ташкил этилиши минтақадаги мусулмон аҳолининг диний-ижтимоий ҳаётида муҳим ўрин тутди. ХХ асрнинг 60-йилларидан бошлаб Собиқ Иттифоқ ўзининг мусулмон…
Zihin felsefesinin tartışmalı konuları içerisinde sayılabilecek olan kendilik problemi, tarihsel süreç içerisinde okunduğunda töz fikrinin kabulü veya reddi ile doğrudan ilişkili bir konu olarak görünmektedir. Descartes…
İbn Sa‘d’ın Kitâbu’t-Tabakâti’l-Kebîr isimli eseri tabakat türünün ilk örneği ve erken dönem kaynaklarından biri olması sebebiyle klasik kaynaklar arasında önemli bir yere sahiptir. Sünni kaynaklar içerisinde zikredilen…
Ушбу мақолада ХХI асрга келиб кундан-кунга турли кўринишларда намоён бўлаётган глобал ижтимоий муаммоларга ечимлар топишнинг механизмларидан бири бўлган диний фатво бериш мавзусига доир фикрлар билдирилади. Мақолада…
Мақолада суннат атамасининг луғавий ва истилоҳий маънолари ҳамда ислом ҳуқуқида қўлланилиши мазҳаблар ёндашуви мисолида очиб берилган. Бугунги кунда усул ал-фиқҳ илмида қўлланиладиган суннат атамаси расман Имом…
Мақолада илк ўрта асрлар машҳур суфийси Ҳаким Термизийнинг «Китоб ас-салот» номли фиқҳий асари унинг қўлёзма нусхаси асосида таҳлил қилинади. Ҳозирда Ҳаким Термизийнинг бизгача етиб келган 120га яқин асаридан 60га…
Начиная с X века, в Мавераннахре начинается определенная систематизация отрасли науки фикха. В этот период ученые Мавераннахра начали собирать фетва, относящиеся к ханафитскому мазхабу. Одним из первых ученых, начавших…
Мотуридийлик таълимотига Абу Мансур Мотуридий асос солган бўлса, унинг давомчилари, шогирдлари таълимотни дунё бўйича тарқалишига замин яратиб бердилар. Жумладан, Абул Муин Насафий ўзининг «Табсират ал-адилла» асари…
Ушбу мақолада имон масаласига оид тарихий ихтилофлар ва уларнинг ечимлари ёритилиб, диний эътиқод ва исломий илмлардаги турли ихтилофли масалалар ўрганилади. Мазкур, тадқиқотда муаллиф ислом таълимотларидаги…
In this article, one of the issues related to the history of the science of exegesis (tafsir) was studied, an attempt was made to shed light on the place of Imam Maturidi in the first stages of the emergence of this…
Қуръоншунослик фани ўзининг тараққиётида бир нечта босқичларни босиб ўтиб, алоҳида фан сифатида шаклланди ва унинг негизида тармоқлар ҳам пайдо бўлди. Ҳозирга келиб Қуръоншуносликка оид ўнлаб соҳалар тадқиқ қилинган…
Жаҳон миқёсида миссионерлик фаолиятига алоқадор, тараққиётнинг ҳозирги босқичида кузатилаётган жараёнлар ёки уларга мазмунан яқин бўлган ҳолатлар ўтмишда ҳам юз берганини кўриш мумкин. Шу мақсадда миссионерлик…
Абул Қосим Замахшарийнинг (1075–1144) “ал-Муфассал фи санъат ал-иъроб” грамматик рисоласи классик араб тилида ёзилган филологик асарлардан ҳисобланади. Ушбу мақола асарнинг ёзилиш тарихи, маданий ва филологик асослари…
Жануби-шарқий Осиё ва араб халқлари ўртасида ўзаро савдо муносабатларининг қадим даврларданоқ йўлга қўйилганлиги ҳижрий биринчи асрда архипелагга савдогарлар орқали ислом динининг кириб келишига сабаб бўлган. Шундай…
Алихонтўра Соғунийнинг (1885–1976) илмий мероси ўзи ёзган асарлар ҳамда у томонидан таржима қилинган китоблардан иборат. Мазкур мақолада олим қаламига мансуб “Шифо ал-илал”, “Туркистон қайғуси”, “Тарихи Муҳаммадий”…
В статье раскрываются опыт и результаты реформ в религиозной сфере Узбекистана, в частности, в области религиозного образования и просвещения. Подробно описана система религиозного образования, которую можно разделить…
Мақолада уйғониш даври шарқ мамлакатларида диний илмларнинг ривож топиши, буюк алломалар ва мутафаккирларнинг асарлари ушбу даврга оид илмлар ҳақидаги фикрлар тадқиқ қилинган. Шунингдек, уйғониш даврида шарқда бўлган…
Саудия Арабистон Подшоҳлигида экстремизмга қарши курашишнинг “юмшоқ” услубларига асосланган тажрибалари халқаро миқёсда эътироф этилган бўлиб, ушбу тажриба ёт ғоялар таъсирига тушиб қолган шахсларнинг жамиятга…
Буюк жадид намоёндаларидан бири Абдурауф Фитратнинг “Нажот йўли” асарида турли илмлар, хусусан, калом илмининг шаклланиш тарихи, жамият ҳаётида тутган ўрни каби масалалар таҳлил қилинган. Ушбу мақолада “Нажот йўли”…
Ислом бағрикенглик, мўътадиллик ҳамда маърифат дини ҳисобланади. Ушбу диннинг муқаддас манбалари, хусусан, Қуръон ва ҳадисларда мусулмонлар ўртасида ўзаро адоват, нафрат ва бўлинишга сабаб бўладиган ҳар қандай…
Маҳмуд Замахшарий ислом илмлари, хусусан, тафсиршуносликка катта ҳисса қўшган олимлардан саналади. Унинг филологик шарҳ сифатида танилган “Кашшоф” асари илмий меросининг гултожи саналади. Асарнинг муҳимлиги сабабли…
Бу илмий мақолада қомусий аллома Абу Абдуллоҳ Муҳаммад ибн Али Ҳаким Термизий қаламига мансуб "Ал-Амсол мин ал-Китоб вас-сунна" (Қуръон ва суннатдан масаллар) номли асари манбашунослик жиҳатдан таҳлил этилди. Унинг…
Bu maqolada Amir Xusrav Dehlaviyning ruboiy janridagi ulkan merosi o‘rganishga harakat qilingan. Maqolaning maqsadi shoir asarlaridagi mafkuraviy va badiiy usulni o‘rganish, shoirning ruboiy janridagi mahoratini…