В статье речь идёт о деятельности Ходжа Ахрара (ХV в) как предводителя тариката накшбандийа, в частности, о заботе жизни простых людей (передача им земли, сокращения взимаемых налогов), примирении Темуридов при их ссоре и.т.д. Ходжа Ахрар являлся одним из выдающихся лидеров суфийского тариката накшбандия, а также крупнейшим политическим деятелем и обладателем одного из самых значительных состояний своего времени. С его именем тесно связано начало активизации политической и экономической деятельности братства накшбандия и распространение его идеологии за пределы Центральной Азии. Ходжа Ахрар был отмечен не только правителями, но и известными учеными и писателями его времени, в том числе Ходжа Фазлуллах Абулайс Самарқанди, Садуддин Кашгари, Саид Касими Анвар, Абдурахман Джами, Алишер Навои и др., те, кто признавал его как «муршиди афак» - руководителем всего мира (выражение Алишера Навои), писал мемуары и труды, посвященные ему, с уважением вспоминали его имя. В статье анализирована история мечети Ходжы Ахрара и его роль в распространении чувств преданности, щедрости, милосердия и доброты среди людей.
| Mualliflar | Muhamedov, Nematullo |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2026-01-10 |
| Jild | 4 |
| Son | 1 |
| Betlar | 113-122 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2024-1/13 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2024-1/13 · Maqolaning asl sahifasi
Ходжа Убайдуллах Ахрар, мечеть, Ташкент, Богистан, суфизм, Накшбандия, тарикат (орден), щедрость, сторонник мира и согласия, милосердия и доброты.
XII асрда Мовароуннаҳрда фаолият юритган ҳанафий мазҳаби намоёндаларидан бири Сирожиддин Ўший калом, фиқҳ ва ҳадис соҳаларида салмоқли илмий мерос қолдирган. Олимнинг ақида илмига бағишланган «Бад ал-амолий» асари…
Ўзбекистонда «Ўрта Осиё ва Қозоғистон мусулмонлари диний бошқармаси» ташкил этилиши минтақадаги мусулмон аҳолининг диний-ижтимоий ҳаётида муҳим ўрин тутди. ХХ асрнинг 60-йилларидан бошлаб Собиқ Иттифоқ ўзининг мусулмон…
Zihin felsefesinin tartışmalı konuları içerisinde sayılabilecek olan kendilik problemi, tarihsel süreç içerisinde okunduğunda töz fikrinin kabulü veya reddi ile doğrudan ilişkili bir konu olarak görünmektedir. Descartes…
Имом Мотуридий халқаро илмий-тадқиқот маркази 2020 йил 11 августда Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг ПҚ-4802-сонли Қарори асосида ташкил этилган. Марказ олдига Имом Мотуридий ва унинг издошлари…
İbn Sa‘d’ın Kitâbu’t-Tabakâti’l-Kebîr isimli eseri tabakat türünün ilk örneği ve erken dönem kaynaklarından biri olması sebebiyle klasik kaynaklar arasında önemli bir yere sahiptir. Sünni kaynaklar içerisinde zikredilen…
Мовароуннаҳр уламолари фиқҳда ҳам, ақидада ҳам Имом Абу Ҳанифанинг мазҳабига эргашиб, турли оқим ва фирқа вакиллари билан баҳс-мунозара қилиш орқали мазкур мазҳабни ўлкада ривожланиши ва кенг ёйилишига ҳисса қўшганлар…
Ушбу мақолада ХХI асрга келиб кундан-кунга турли кўринишларда намоён бўлаётган глобал ижтимоий муаммоларга ечимлар топишнинг механизмларидан бири бўлган диний фатво бериш мавзусига доир фикрлар билдирилади. Мақолада…
Мақолада XII–XIII асрларда ёзилган «ал-Кашшоф», «Мадорик ат-танзил», «Анвор ат-танзил» каби машҳур тафсирларга шарҳ ва ҳошиялар ёзиш, тўлиқ тафсирлардан кўра маълум суралар тафсирига бағишланган асарлар ёзиш Темурийлар…
Мақолада суннат атамасининг луғавий ва истилоҳий маънолари ҳамда ислом ҳуқуқида қўлланилиши мазҳаблар ёндашуви мисолида очиб берилган. Бугунги кунда усул ал-фиқҳ илмида қўлланиладиган суннат атамаси расман Имом…
Мовароуннаҳр, Хуросон диёрларида VII/XIII асрда яшаб ижод қилган, ўз даврининг кўзга кўринган етук алломаси ҳисобланган Рукниддин Убайдуллоҳ ибн Муҳаммад Самарқандий усул ал-фиқҳ ва бошқа илмларда улкан мерос қолдирган…