Мовароуннаҳр уламолари фиқҳда ҳам, ақидада ҳам Имом Абу Ҳанифанинг мазҳабига эргашиб, турли оқим ва фирқа вакиллари билан баҳс-мунозара қилиш орқали мазкур мазҳабни ўлкада ривожланиши ва кенг ёйилишига ҳисса қўшганлар. Самарқанд уламоларидан бир нечтаси бевосита Имом Абу Ҳанифадан таълим олиб, унинг таълимотларини Самарқанд шаҳри ва ён-атррифида тарқатилишига эришганлар. Хусусан, бу борада Абу Муқотил Самарқандийнинг ўрни беқиёс бўлиб, у билан устози Имом Абу Ҳанифа ўртасида муайян ақидавий мавзулар борасида савол-жавоб шаклида ёзилган «Китоб ал-олим вал-мутааллим» асари ҳанафий мазҳабининг ақидавий қарашларини ифода қиладиган муҳим асарлардан бири эканини кўпчилик тадқиқотчилар эътироф қилишади. Мақолада VII-VIII асрларда кўплаб Мовароуннаҳрлик уламолар Куфа шаҳрига бориб, Имом Абу Ҳанифадан таълим олганлари, пировард натижада айнан улар Имом Абу Ҳанифанинг ақидага оид асарларини ривоят қилишда муҳим ўрин тутганлари ёритилган.
| Mualliflar | Primov, Soatmurod |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2024-08-16 |
| Jild | 4 |
| Son | 2 |
| Betlar | 11-19 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2024-2/2 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2024-2/2 · Maqolaning asl sahifasi
Абу Ҳанифа, муржиийлик, қадар, қадарийлик, калом илми, ақида, аҳли рай, аҳли сунна вал жамоа
Мақолада XII–XIII асрларда ёзилган «ал-Кашшоф», «Мадорик ат-танзил», «Анвор ат-танзил» каби машҳур тафсирларга шарҳ ва ҳошиялар ёзиш, тўлиқ тафсирлардан кўра маълум суралар тафсирига бағишланган асарлар ёзиш Темурийлар…
Имом Мотуридий халқаро илмий-тадқиқот маркази 2020 йил 11 августда Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг ПҚ-4802-сонли Қарори асосида ташкил этилган. Марказ олдига Имом Мотуридий ва унинг издошлари…
XII асрда Мовароуннаҳрда фаолият юритган ҳанафий мазҳаби намоёндаларидан бири Сирожиддин Ўший калом, фиқҳ ва ҳадис соҳаларида салмоқли илмий мерос қолдирган. Олимнинг ақида илмига бағишланган «Бад ал-амолий» асари…
Мовароуннаҳр, Хуросон диёрларида VII/XIII асрда яшаб ижод қилган, ўз даврининг кўзга кўринган етук алломаси ҳисобланган Рукниддин Убайдуллоҳ ибн Муҳаммад Самарқандий усул ал-фиқҳ ва бошқа илмларда улкан мерос қолдирган…
В статье речь идёт о деятельности Ходжа Ахрара (ХV в) как предводителя тариката накшбандийа, в частности, о заботе жизни простых людей (передача им земли, сокращения взимаемых налогов), примирении Темуридов при их ссоре…
XI–XII асрларда Мовароуннаҳрда фиқҳ илми ривожининг олтин даври ҳисобланади. Ҳанафий фиқҳи илмининг иккинчи йирик соҳаси «фуруъ ал-фиқҳ» илми бўлиб, у «усул ал-фиқҳ» илмида белгилаб берилган қоидалар асосида ишлаб…
Ўзбекистонда «Ўрта Осиё ва Қозоғистон мусулмонлари диний бошқармаси» ташкил этилиши минтақадаги мусулмон аҳолининг диний-ижтимоий ҳаётида муҳим ўрин тутди. ХХ асрнинг 60-йилларидан бошлаб Собиқ Иттифоқ ўзининг мусулмон…
Ushbu maqolada islom huquqida yoritib berilgan inson huquqlari va undagi institutsional sohalar haqida so‘z boradi. Inson huquqini amalda ta’minlashni xalqaro institutlar va asosiy xalqaro hujjatlarsiz tasavvur etib…
Zihin felsefesinin tartışmalı konuları içerisinde sayılabilecek olan kendilik problemi, tarihsel süreç içerisinde okunduğunda töz fikrinin kabulü veya reddi ile doğrudan ilişkili bir konu olarak görünmektedir. Descartes…
Mazkur maqolada jahonda, xususan mamlakatimizda bugungi kunda dolzarb bo‘lib borayotgan oila va jamiyatdagi xotin-qizlar va bolalarga qarshi qaratilgan turli shakldagi zo‘ravonliklar va tazyiqlarning milliy…