Начиная с X века, в Мавераннахре начинается определенная систематизация отрасли науки фикха. В этот период ученые Мавераннахра начали собирать фетва, относящиеся к ханафитскому мазхабу. Одним из первых ученых, начавших сбор фетва ханафитского мазхаба, был Абу Лайс Самаркандий, который в своих произведениях «ан-Навазил» и «Уйюн аль-масаил» привел фетва предыдущих ученых. Позднее широко стали публиковаться произведения под названиями вакеъат (событие), навозил и фетава. Такие произведения как «аль-Хавий фи-ль-фатава» Мухаммада ибн Ибрахима ибн Ануша Хасирий Бухари (ум. 500/1107 г.), «Мажма аль-фатава» Фахруддина Ахмада ибн Мухаммада ибн Абу Бакра Ханафи (ум. 522/1128 г.), «Фатава садр аш-шахид» Садра Шахида можно отнести к первым произведениям жанра фатава. Из всего этого известно, что с самых древних времён Мавераннахр является одним из очагов мировой культуры. Здесь были выработаны ряд принципов по составлению и оформлению юридических документов, по ведению юридических дел, которые и сейчас являются основой для современной правовой системы. А также, из истории нам известно, что система кази является юридическим учреждением. Однако, до сегодняшнего времени основные принципы их деятельности не нашли научного обоснования. В статье на основе оргинальных рукописных произведений исследуются история и порядок написания документов в казиятах в исламском мире и в Мавераннахре, рассматривается оформление документов в Казихане Самарканда и Бухары и деятельность казиев в X-XIII веков, которые и сейчас являются основой для современной правовой системы.
| Mualliflar | BEKMIRZAYEV, Ilhomjon |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2026-01-10 |
| Jild | 4 |
| Son | 1 |
| Betlar | 41-47 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2024-1/5 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2024-1/5 · Maqolaning asl sahifasi
Садр Шахид, Уструшани, Сарахси, Мавераннахр, кази, факих, фикх, мусульманское право.
Мақолада илк ўрта асрлар машҳур суфийси Ҳаким Термизийнинг «Китоб ас-салот» номли фиқҳий асари унинг қўлёзма нусхаси асосида таҳлил қилинади. Ҳозирда Ҳаким Термизийнинг бизгача етиб келган 120га яқин асаридан 60га…
Мотуридийлик таълимотига Абу Мансур Мотуридий асос солган бўлса, унинг давомчилари, шогирдлари таълимотни дунё бўйича тарқалишига замин яратиб бердилар. Жумладан, Абул Муин Насафий ўзининг «Табсират ал-адилла» асари…
Мақолада суннат атамасининг луғавий ва истилоҳий маънолари ҳамда ислом ҳуқуқида қўлланилиши мазҳаблар ёндашуви мисолида очиб берилган. Бугунги кунда усул ал-фиқҳ илмида қўлланиладиган суннат атамаси расман Имом…
Ушбу мақолада имон масаласига оид тарихий ихтилофлар ва уларнинг ечимлари ёритилиб, диний эътиқод ва исломий илмлардаги турли ихтилофли масалалар ўрганилади. Мазкур, тадқиқотда муаллиф ислом таълимотларидаги…
Ушбу мақолада ХХI асрга келиб кундан-кунга турли кўринишларда намоён бўлаётган глобал ижтимоий муаммоларга ечимлар топишнинг механизмларидан бири бўлган диний фатво бериш мавзусига доир фикрлар билдирилади. Мақолада…
In this article, one of the issues related to the history of the science of exegesis (tafsir) was studied, an attempt was made to shed light on the place of Imam Maturidi in the first stages of the emergence of this…
İbn Sa‘d’ın Kitâbu’t-Tabakâti’l-Kebîr isimli eseri tabakat türünün ilk örneği ve erken dönem kaynaklarından biri olması sebebiyle klasik kaynaklar arasında önemli bir yere sahiptir. Sünni kaynaklar içerisinde zikredilen…
Қуръоншунослик фани ўзининг тараққиётида бир нечта босқичларни босиб ўтиб, алоҳида фан сифатида шаклланди ва унинг негизида тармоқлар ҳам пайдо бўлди. Ҳозирга келиб Қуръоншуносликка оид ўнлаб соҳалар тадқиқ қилинган…
Zihin felsefesinin tartışmalı konuları içerisinde sayılabilecek olan kendilik problemi, tarihsel süreç içerisinde okunduğunda töz fikrinin kabulü veya reddi ile doğrudan ilişkili bir konu olarak görünmektedir. Descartes…
Жаҳон миқёсида миссионерлик фаолиятига алоқадор, тараққиётнинг ҳозирги босқичида кузатилаётган жараёнлар ёки уларга мазмунан яқин бўлган ҳолатлар ўтмишда ҳам юз берганини кўриш мумкин. Шу мақсадда миссионерлик…