| Nashriyot | Ўзбекистон Халқаро ислом академияси |
|---|---|
| Shahar | Toshkent |
| ISSN | 2181-1881 |
| e-ISSN | 2181-189X |
| Tashkil etilgan | 2021 |
| Nashr davriyligi | Yiliga 4 martagacha (nashr tartibi barqaror emas: 2021 — 2 son, 2022 — 4+1 maxsus son, 2023 — 4 son, 2024 — 3 son, 2025 — 1 son) |
| Maqolalar soni | 221 |
| OAK holati | Ro‘yxatda |
Ушбу мақолада Ғарб ва Шарқни бир-бирига боғловчи Буюк Ипак йўли бўйида жойлашган тарихий Уструшана ўлкаси ўрта асрларда тараққий этган ҳудудлардан бўлгани, унинг географик жойлашуви, аҳолиси, турмуш тарзи, шаҳар ва…
Одной из серьёзных проблем современной мусульманской уммы является такфир. Однако, как известно эта проблема возникла не сегодня, она имеет глубокие исторические корни. Свое начало оно берет со времен конфликта между…
This article focuses on the concepts of faith, religion and politics and reveals the relationship between them. In this, the approach of all celestial religions to these concepts is analyzed one by one. Examples of…
Мақолада калом илмида “фикр эркинлиги тарафдорлари” дея таърифланган, ақлни бирламчи санаган мўътазилийлик оқими ва унинг асосий ғоялари ҳақида сўз боради. Хусусан, мўътазилийларнинг давлат бошқаруви ҳақидаги фикрлари…
Mezkur makalede, Ebu Mansur el-Maturidi’nin ve diğer müfessirlerin “Sırat-ı müstakim” hakkındaki görüşlerini aktararak “Sırat-ı müstakim” konusunu detaylandırmaktadır. Mâtürîdî’ye göre bu yol, sıradan bir yol değil…
Ислом дини ўрта асрларда дунёнинг жуда катта қисмига тарқалди. Жануби-Шарқий Осиё, хусусан, Индонезия ҳам бу жараёнлардан четда қолмади. Ислом динининг Индонезия архипелагига кириб келиши ва кенг тарқалиши IX–XVI…
Мақолада Саййид Шариф Журжоний ҳаёти ва илмий фаолияти, олим ёзган асарлар таснифи ҳақидаги маълумотлар келтирилган.Мақоланинг кириш қисмида тарихий шахсиятлар ҳаёти ва фаолиятини ўрганишнинг аҳамияти ва унинг ёшлар…
Ушбу мақола улуғ тарихчи, фақиҳ, муҳаддис Ибн Саъд Зуҳрий ва унинг қаламига мансуб машҳур “ат-Табақот ал-кубро” асарини тадқиқ этишга бағишланган. Унда олимнинг ҳаёт йўли, илмий сафарлари, фаолият соҳалари, ёзган…
Мақолада IX асрда араб халифалигидаги илмий муҳит хусусан, бу даврда тарих илми ҳақида сўз боради. Аҳмад ал-Балазурий ҳам мазкур асрда яшаган ижодкорлардан бири бўлиб, тарих ва адабиёт соҳаларида илмий фаолият олиб…
Мaзкур мaқолaдa мумтоз Қуръон илмлари таркибидаги муҳим тармоқларидан бири бўлган “вужуҳ ва назоир” илми ҳaқидa мaълумот берилгaн. Мaқолaдa келтирилaдигaн маълумотлар ва мисоллар ҳозирги кун қуръоншунослиги учун муҳим…
Мақолада VII-VIII асрларда ҳадисларнинг ёзма жамланиши тарихи, хусусан, муҳаддислар томонидан уларни саралаш ҳамда қабул қилишда қўлланилган услуб ва ёндашувлар таҳлил қилинган. Ушбу жараён тарихийлик нуқтаи назаридан…
Мақола мусулмон оламида шуҳрат қозонган, ақидага оид “ал-Фиқҳ ал-акбар” асарининг ҳанафийлик мазҳаби асосчиси Абу Ҳанифа Нўъмон ибн Собит ал-Кўфий (80-150 ҳ./699-767 м.) томонидан шахсан ёзилган ёки ёзилмаганини…
Ушбу мақола Мовароуннаҳрда XII асрда яшаб ижод этган ҳанафий мазҳабининг беназир фақиҳлари Бурҳониддин Марғиноний, Ифтихоруддин Тохир ал-Бухорий, Алоуддин Самарқандий, Алоуддин ал-Косоний каби йирик алломаларнинг илмий…
Мaзкур мaқолaдa Абу Мансур ал-Мотуридий ва мотуридия таълимотини тадқиқ этишда замонамиз тадқиқотчиларининг қўллаётган методлари таҳлил қилинган. Бугунги кунда мотуридия таълимотини тадқиқ этишда турк, ғарб ва айрим…
This article is about Kitab at-Tawhid by Imam Maturidi, one of the first books on the doctrine of Maturidiyya. The article includes four paragraphs. The first paragraph is entitled “Kitab at-Tawhid: its title, status…
Мазкур мақолада ақида илми, ақидавий таълимотнинг шаклланиши, ақида масалалари, уларда учрайдиган ихтилоф ва қарама‒қаршиликлар, илоҳий сифатлар, бу сифатларнинг азалий ёки ҳодислиги, Қуръоннинг яратилган ёки…
Мақолада мустақиллик йилларида юртимизда диний-маърифий соҳанинг ривожланиши, хусусан, диний таълим борасидаги ижобий ўзгаришлар ҳақида сўз боради. Ўзбекистонда исломшунослик мустақилликнинг дастлабки йилларида…
Абу Мансур Мотуридий Мовароуннаҳр илмий муҳитига сезиларли таъсир кўрсатган муфассир, фақиҳ ва ҳидоят имоми ҳисобланади. У ҳанафийлик мазҳаби негизида “усул ад-дин”, “усул ал-фиқҳ” фан тармоқларини ривожланишига ҳисса…
Rey/Akıl Taraftarlığı zihniyetinin temsilcilerinden Ebû Hanîfe ve İmam Mâturîdî; fıkıhta Hanefilik ve itikatta Maturidiliğin oluşmasına öncülük etmiş iki önemli düşünürdür. Onlar dinde kolaylık, akılcılık ve imanda…
In this article, the current study of the doctrine of Maturidism is discussed dividing it into four parts. The first part is entitled “The Five Truths” and it deals with some of the truths that have caused the doctrine…
Аутентичность учения Абу Мансура ал-Матуриди в богословии обосновывается его связью с Пророком Мухаммадом, основными источниками ислама, а также принципом рациональности. Благодаря этим особен-ностям учение богослова…
Мaзкур мaқолaдa мотуридия тaълимотининг aсосчиси, aҳли суннa вaл жaмоaнинг буюк мутaкaллим оли-ми – Aбу Мaнсур Мотуридий яшaгaн дaврдa унинг шогирдлaри томонидaн ёзилгaн aқоид (кaлом) илмигa оид aсaрлaр, уларнинг дунё…
Türk halkları İslam dinine geçtikleri ilk günlerden itibaren ibadet ve genel olarak hukuki ilişkilerde Hanefi mezhebini ve itikadi konularda da Maturidi düşünce okulunu takip ettiler. Onlar tarfından geliştirilmiş…
Мақолада Мовароуннаҳрда калом илмининг ривожига Абу Мансур Мотуридийнинг қўшган ҳиссаси ва мотуридия калом мактаб вакилларининг айрим янги асарлари таҳлили берилган. Муҳим манба сифатида Ибн Яҳё (X аср)нинг “Шарҳ жумал…
Мазкур мақолада “символ”, “рамз”, “белги” ва “рамзлар мажмуи” сўзларининг луғавий ва истилоҳий маъноларини ёритиш билан бир қаторда, ушбу йўналишда илмий-тадқиқот олиб борган хорижлик олим ва мутахассислар томонидан…
Маълумки, замонавий сиёсий, ижтимоий ва хатто иқтисодий жараёнларда дин омили муҳим роль ўйнамоқда. Мазкур омилдан ижобий фойдаланиш жамиятнинг маънан ривожланиши, салбий ёки ғаразли маънода ишлатиш таназзулга олиб…
Мақолада исломда халқаро муносабатларни тартибга солиш илми бўлган “сияр” тармоғининг шаклланиши ва ривожланиши ҳамда ўзига хос хусусиятлари хақида маълумот берилган. Сияр тармоғи дастлаб Муҳаммад алайҳиссаломнинг ҳаёт…
Ушбу мақолада Қуръонда ижтимоий-ҳуқуқий муносабатларга оид ижара шартномаси билан боғлиқ оятлар ўрганилди. Мазкур мавзуни ўрганишнинг аҳамиятли томони шундаки, инсонлар ўртасидаги ўзаро ижтимоий-ҳуқуқий муносабатларни…
Ушбу мақолада Сомонийлар ва Қорахонийлар даврида мотуридийлик таълимотининг пайдо бўлиши ва ривожланиши ёритилган. Шунингдек, унда Самарқанддаги икки ақидавий мактаб – Дорул-Жузжония ва Дорул Иёзия ҳақида ҳам сўз…
В статье проводится анализ проведенных исследований религиозного сознания населения республик Северного Кавказа РФ и Белоруссии. Так, на Северном Кавказе, на основе социологических опросов, анализировалось состояние…
Мазкур мақолада IX-X асарлар Мисрда илмий фаолият олиб борган, мусулмон оламида ҳадис, ақида ва Қуръон илмларига оид қатор асарлари билан танилган ҳанафий олими Абу Жаъфар Таҳовий “Ақида” рисоласи мазмуни ва унинг…
Ehl-i Sünnet kelâmının iki önemli mezhebinden biri olan Mâturîdîliğin imamı büyük âlim Ebû Mansur Muhammed Muhammed es-Semerkandî el-Mâturîdîdir. Özellikle Kelam, Tefsir, Fıkıh ve Usûl ilimlerinde yeri tartışılmaz…
Мақолада Тажрид ва унинг шарҳлари, ҳошиялари, таълиқот (қўшимча, илова) лари, хусусан, Али Қушчининг «Шарҳ Тажрид ал-ақоид» асари қўлёзма нусхалари ҳамда нашрлари ва уларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида маълумот…
Ўрта аср иккинчи Шарқ Ренессансининг ёрқин намояндаларидан бири аллома Саъдуддин Тафтазоний ал-Ҳанафий (722-792/1322-1390) ҳисобланади. У наҳв, сарф, балоғат, усул ал-фиқҳ ҳамда фуруъ ал-фиқҳ (ҳанафий, шофиий ва…
The teachings of Maturidiyya became known as one of the schools of kalam (Islamic theology), which discussed doctrinal issues based on moderation and tolerance, embodied the spirit of peace and tolerance of Islam, and…
Мазкур мақола IХ асрнинг таниқли ҳанафий фақиҳи Нусайр ибн Яҳё Балхий ҳаёти ва илмий фаолиятига бағишланган. Нусайр ибн Яҳё ўз даврининг етук олимларидан бири бўлиб, фиқҳ, ақида, усул ал-фиқҳ ва бошқа исломий фанлар…
Maqolada Umaviylar davlati tomonidan Movarounnahr hududi fath etilgan davrdan to Somoniylar sulolasi hokimiyatga kelganiga qadar bo‘lgan davrda bu hududda hunarmandchilik sohalarining rivoji va ularning…
Мазкур мақола ислом илмларининг буюк алломаси Ҳаким Термизийнинг бой мероси, хусусан, Қуръон ва ҳадислар шарҳига қўшган бебаҳо ҳиссасини атрофлича таҳлил қилади. Ҳаким Термизийнинг асарлари исломий маърифий мероснинг…
Октябр инқилобидан олдинги Туркистон тарихшунослиги Россия ҳукуматининг конфессиялараро сиёсатини, айниқса, исломий бўлмаган жамоаларга нисбатан сиёсатини ўрганишда сезиларли бўшлиқни кўрсатади. Исломий конфессия бўйича…
Ушбу мақолада Суриядаги беқарор вазиятда диний омилнинг роли ҳар томонлама ўрганилган. Инқилоблар дастлаб демократик тамойиллар асосида бошланган бўлса-да, қисқа вақт ичида турли диний оқимларнинг аралашуви, хусусан…
Мазкур мақола ислом динининг бирламчи манбаси Қуръони каримда зикр этилган қиссалар ҳақидаги умумий маълумотларни жамлаган ва мавзуга доир муаллифларнинг таҳлил ва мулоҳазаларини акс эттирган. Мавзуни очиб беришда қисса…
Maqolada Imom Moturidiyning «Ta’vilot al-Qur’on» asarida sababi nuzul rivoyatlari ikki asosiy shaklda ifodalangani: lafzan (so‘zma-so‘z) va ma’nan(mazmunan) yoritilgan. Lafzan rivoyatlar, ya’ni aynan so‘zma-so‘z…
Мақолада Имом Термизийнинг «Сунани Термизий» асарида келтирилган ақидавий ҳадисларнинг илмий таҳлили амалга оширилган. Имом Термизий ҳадис илмининг йирик олимларидан бири ҳисобланади. У ўзининг асарларида ҳадисларни…
Маҳмуд ибн Зайд Ломиший ҳижрий XI-XII асрларда Самарқандда фаолият юритган ҳанафий-мотуридий олим ҳисобланади. У мутакаллим ва усулий олим сифатида танилган. Унинг калом илмига оид «ат-Тамҳид ли-қавоид ат-тавҳид»…
Ушбу мақола XI-XII асрлардаги Мовароуннаҳрдаги ижтимоий-сиёсий муҳит ва унинг исломий илмларнинг, айниқса, Қуръон тафсири илмининг ривожига қандай таъсир кўрсатганини чуқур ўрганишга бағишланган. Мақоланинг асосий…
Мазкур мақолада ҳанафий мазҳабида уруш ва тинчлик масалалари, хусусан, Муҳаммад Шайбонийнинг асарлари асосида таҳлил қилинади. Ислом ҳуқуқи доирасида урушни тартибга солиш, унинг меъёр ва қоидалари, урушнинг олдини…
Maqolada Qur'oni karimning eski turkiy tildagi o‘girmasi va uning ilmiy ahamiyati tahlil etilgan. Ushbu tarjima islom sivilizatsiyasining turkiy xalqlar orasida tarqalishi va bu davr yozma madaniyatining rivojlanishida…
The article briefly discusses Imam Maturidi and the teachings of Maturidi, the belonging of the Maturidis to the Ahl as-Sunnah wa’l-Jama’ah, their adherence to Abu Hanifa in their usul (roots) and furu’ (branches) and…
İslam’ın barış ve esenlik dini olmasına rağmen İslam dünyasında tekfir ve tedhiş hareketini başlatan mezheplerin başında Hâricîlik gelmektedir. Nitekim Hâricîlere göre büyük günah işleyen bir mümin, tövbe etmediği…
The greatest contribution of Imam Maturidi to the development of Islamic theology was undoubtedly the theory of knowledge proposed by him. The scholar’s unique scientific method in the study of the science of aqeedah…