Maqolada Imom Moturidiyning «Ta’vilot al-Qur’on» asarida sababi nuzul rivoyatlari ikki asosiy shaklda ifodalangani: lafzan (so‘zma-so‘z) va ma’nan(mazmunan) yoritilgan. Lafzan rivoyatlar, ya’ni aynan so‘zma-so‘z keltirilgan rivoyatlar kamroq uchraydi. Masalan, Hasan Basriydan keltirilgan rivoyatda, musulmonlar o‘rtasidagi kelishmovchilir sababli «Agar, mo‘minlardan ikki toifa o‘zaro urushib qolsalar, darhol ular o‘rtasini isloh etingiz!», oyati nozil bo‘lgani aytiladi. Masalan, Badr asirlari haqida bo‘lgan rivoyatlarda tafsilotlar to‘liq keltiriladi. Ushbu uslub Imom Moturidiyning rivoyatlarning muhim qismlarini batafsil taqdim etganini ko‘rsatadi.Ma’nan rivoyatlar, ya’ni mazmunan keltirilgan rivoyatlar ko‘proq uchraydi. Misol uchun, Abu Tolibning vafoti bilan bog‘liq rivoyatlarda sababi nuzul qisqacha bayon etilgan. Imom Moturidiyning tafsir uslubida rivoyatlarni qisqartirishda, u «أو نحو هذا من الكلام» (yoki shu kabi so‘zlar) kabi iboralarni ishlatgan. Ba’zan esa «و في الحديث طول» (va gap uzun) kabi iboralar orqali rivoyatlarning batafsil qismlarini qisqartirgan. Demak, u ba’zan, ma’lumotni to‘liq berishdan ko‘ra, qisqartirilgan va mazmunni saqlangan matnlarni afzal ko‘rgan.Maqolada, Moturidiyning «Ta’vilot al-Qur’on» asarida sababi nuzul rivoyatlarining uslubiy yondashuvini ko‘rishimiz mumkin.
| Mualliflar | Yakhshilikov, Abdulaziz |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2025-02-01 |
| Jild | 4 |
| Son | 3 |
| Betlar | 47-53 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2024-3/6 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2024-3/6 · Maqolaning asl sahifasi
Moturidiy, Qur’on, oyat, sababi nuzul, rivoyat, lafzan, ma’nan
Мазкур мақола ислом динининг бирламчи манбаси Қуръони каримда зикр этилган қиссалар ҳақидаги умумий маълумотларни жамлаган ва мавзуга доир муаллифларнинг таҳлил ва мулоҳазаларини акс эттирган. Мавзуни очиб беришда қисса…
Мақолада Имом Термизийнинг «Сунани Термизий» асарида келтирилган ақидавий ҳадисларнинг илмий таҳлили амалга оширилган. Имом Термизий ҳадис илмининг йирик олимларидан бири ҳисобланади. У ўзининг асарларида ҳадисларни…
Ушбу мақолада Суриядаги беқарор вазиятда диний омилнинг роли ҳар томонлама ўрганилган. Инқилоблар дастлаб демократик тамойиллар асосида бошланган бўлса-да, қисқа вақт ичида турли диний оқимларнинг аралашуви, хусусан…
Маҳмуд ибн Зайд Ломиший ҳижрий XI-XII асрларда Самарқандда фаолият юритган ҳанафий-мотуридий олим ҳисобланади. У мутакаллим ва усулий олим сифатида танилган. Унинг калом илмига оид «ат-Тамҳид ли-қавоид ат-тавҳид»…
Ушбу мақола XI-XII асрлардаги Мовароуннаҳрдаги ижтимоий-сиёсий муҳит ва унинг исломий илмларнинг, айниқса, Қуръон тафсири илмининг ривожига қандай таъсир кўрсатганини чуқур ўрганишга бағишланган. Мақоланинг асосий…
Бугунги кунда инсоният ҳаётига таҳдид солаётган асосий хавф-хатарлар сифатида майдонга чиққан экстремизм ва терроризм каби бузғунчи унсурларнинг дунёга тарқалиши ҳамда аҳоли томонидан экстремистик қарашлар ва ғояларга…
Октябр инқилобидан олдинги Туркистон тарихшунослиги Россия ҳукуматининг конфессиялараро сиёсатини, айниқса, исломий бўлмаган жамоаларга нисбатан сиёсатини ўрганишда сезиларли бўшлиқни кўрсатади. Исломий конфессия бўйича…
Мазкур мақолада ҳанафий мазҳабида уруш ва тинчлик масалалари, хусусан, Муҳаммад Шайбонийнинг асарлари асосида таҳлил қилинади. Ислом ҳуқуқи доирасида урушни тартибга солиш, унинг меъёр ва қоидалари, урушнинг олдини…
Мазкур мақола ислом илмларининг буюк алломаси Ҳаким Термизийнинг бой мероси, хусусан, Қуръон ва ҳадислар шарҳига қўшган бебаҳо ҳиссасини атрофлича таҳлил қилади. Ҳаким Термизийнинг асарлари исломий маърифий мероснинг…
Maqolada Qur'oni karimning eski turkiy tildagi o‘girmasi va uning ilmiy ahamiyati tahlil etilgan. Ushbu tarjima islom sivilizatsiyasining turkiy xalqlar orasida tarqalishi va bu davr yozma madaniyatining rivojlanishida…