Ehl-i Sünnet kelâmının iki önemli mezhebinden biri olan Mâturîdîliğin imamı büyük âlim Ebû Mansur Muhammed Muhammed es-Semerkandî el-Mâturîdîdir. Özellikle Kelam, Tefsir, Fıkıh ve Usûl ilimlerinde yeri tartışılmaz birisidir. Mâturîdî’nin haber/hadis anlayışının belirlenmesi eskide olduğu gibi günümüz haber/hadis anlayışı için de önem arz etmektedir. Makalede Mâturîdî’nin hadis ilmindeki yeri, günümüz açısından taşıdığı önem, mevcut Hadis ilmi anlayışına katkısı ve genel anlayıştan ayrılan özgün yönleri belirlenerek ve rivâyet metodundaki ilkeleri ortaya konulmaya çalışılmıştır. Mâturîdî, Kur’ân’dan sonra dinin ikinci kaynağı kabul edilen haberin yeri ve konumunu bilgi sistemi içerisinde ele almıştır. Mâturîdî’nin bilgi sisteminde haber, kaynağı bakımından ikiye ayrılmaktadır. Birincisinin kaynağı bizzat Allah’ın kendisidir. Bu haber, Allah’tan Peygamber’e gelirken vahiy, Peygamber’den bize intikal ederken de haber-i resûl olmaktadır. Haberi Resûlü de mütevâtir haber ve âhâd haber olarak iki kısma ayırmaktadır.
| Mualliflar | JUSUPOV, Mairambek |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2025-02-06 |
| Jild | 1 |
| Son | 2 |
| Betlar | 49-54 |
| Til | Ingliz |
Te’vilatü’l Kur’an, haber, vahiy, mütevatir, ahad, mursel, mevkuf, İmam Maturidi, merfu
Мазкур мақолада IX-X асарлар Мисрда илмий фаолият олиб борган, мусулмон оламида ҳадис, ақида ва Қуръон илмларига оид қатор асарлари билан танилган ҳанафий олими Абу Жаъфар Таҳовий “Ақида” рисоласи мазмуни ва унинг…
Мақолада Тажрид ва унинг шарҳлари, ҳошиялари, таълиқот (қўшимча, илова) лари, хусусан, Али Қушчининг «Шарҳ Тажрид ал-ақоид» асари қўлёзма нусхалари ҳамда нашрлари ва уларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида маълумот…
В статье проводится анализ проведенных исследований религиозного сознания населения республик Северного Кавказа РФ и Белоруссии. Так, на Северном Кавказе, на основе социологических опросов, анализировалось состояние…
Ўрта аср иккинчи Шарқ Ренессансининг ёрқин намояндаларидан бири аллома Саъдуддин Тафтазоний ал-Ҳанафий (722-792/1322-1390) ҳисобланади. У наҳв, сарф, балоғат, усул ал-фиқҳ ҳамда фуруъ ал-фиқҳ (ҳанафий, шофиий ва…
Ушбу мақолада Сомонийлар ва Қорахонийлар даврида мотуридийлик таълимотининг пайдо бўлиши ва ривожланиши ёритилган. Шунингдек, унда Самарқанддаги икки ақидавий мактаб – Дорул-Жузжония ва Дорул Иёзия ҳақида ҳам сўз…
The teachings of Maturidiyya became known as one of the schools of kalam (Islamic theology), which discussed doctrinal issues based on moderation and tolerance, embodied the spirit of peace and tolerance of Islam, and…
Ушбу мақолада Қуръонда ижтимоий-ҳуқуқий муносабатларга оид ижара шартномаси билан боғлиқ оятлар ўрганилди. Мазкур мавзуни ўрганишнинг аҳамиятли томони шундаки, инсонлар ўртасидаги ўзаро ижтимоий-ҳуқуқий муносабатларни…
Мазкур мақола IХ асрнинг таниқли ҳанафий фақиҳи Нусайр ибн Яҳё Балхий ҳаёти ва илмий фаолиятига бағишланган. Нусайр ибн Яҳё ўз даврининг етук олимларидан бири бўлиб, фиқҳ, ақида, усул ал-фиқҳ ва бошқа исломий фанлар…
Мақолада исломда халқаро муносабатларни тартибга солиш илми бўлган “сияр” тармоғининг шаклланиши ва ривожланиши ҳамда ўзига хос хусусиятлари хақида маълумот берилган. Сияр тармоғи дастлаб Муҳаммад алайҳиссаломнинг ҳаёт…
Maqolada Umaviylar davlati tomonidan Movarounnahr hududi fath etilgan davrdan to Somoniylar sulolasi hokimiyatga kelganiga qadar bo‘lgan davrda bu hududda hunarmandchilik sohalarining rivoji va ularning…