Türk halkları İslam dinine geçtikleri ilk günlerden itibaren ibadet ve genel olarak hukuki ilişkilerde Hanefi mezhebini ve itikadi konularda da Maturidi düşünce okulunu takip ettiler. Onlar tarfından geliştirilmiş Hanefi-Maturidi öğretilerinde aklın dini bilginin kaynağı olduğu, örfün hüccet olarak geçerliliği, insan sevgisi, insanın cüzi bir iradeye sahip olduğu, diyanet-siyaset ayrımı ve amelin imandan bir parça olmadığı gibi kavramlara özel önem verilir. Bu makalede, Türk halklarının İslam’a geçiş süreci, Hanefi okulunun Orta Asya’da yayılmasında Ebu Hanife’nin talebelerinin rolü, Karahanlı ve Selçuklu dönemlerinde Hanefi öğretilerinin gelişimi, Maturidi okulunun oluşumu ve özellikleri, İmam Maturidi’nin akidevi konularda ortaya koyduğu görüşler, Maturidiliğin Türk halkları için itikadi bir mezhebe dönüşmesi gibi konular yansıtılmış. Günümüzde Müslümanların ve insanlığın dini sorunlarını çözebilmek ve şiddet eğilimli selefi-radikal eğilimlerle mücadele edebilmek için, mutedilliğe dayalı Ehl-i Sünnet inancını takip etmenin ve onu geniş alanda yaymanın önemi vurgulanmıştır.
| Mualliflar | Kutlu, Sönmez |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2025-04-12 |
| Jild | 1 |
| Son | 1 |
| Betlar | 61-70 |
| Til | Ingliz |
Türkî kavimler, İslam, Hanefilik, Maturidilik, Akıl, Akıl Taraftarlığı ve Türk Müslümanlığı
Мaзкур мaқолaдa мотуридия тaълимотининг aсосчиси, aҳли суннa вaл жaмоaнинг буюк мутaкaллим оли-ми – Aбу Мaнсур Мотуридий яшaгaн дaврдa унинг шогирдлaри томонидaн ёзилгaн aқоид (кaлом) илмигa оид aсaрлaр, уларнинг дунё…
Мақолада Мовароуннаҳрда калом илмининг ривожига Абу Мансур Мотуридийнинг қўшган ҳиссаси ва мотуридия калом мактаб вакилларининг айрим янги асарлари таҳлили берилган. Муҳим манба сифатида Ибн Яҳё (X аср)нинг “Шарҳ жумал…
Аутентичность учения Абу Мансура ал-Матуриди в богословии обосновывается его связью с Пророком Мухаммадом, основными источниками ислама, а также принципом рациональности. Благодаря этим особен-ностям учение богослова…
Мазкур мақолада “символ”, “рамз”, “белги” ва “рамзлар мажмуи” сўзларининг луғавий ва истилоҳий маъноларини ёритиш билан бир қаторда, ушбу йўналишда илмий-тадқиқот олиб борган хорижлик олим ва мутахассислар томонидан…
In this article, the current study of the doctrine of Maturidism is discussed dividing it into four parts. The first part is entitled “The Five Truths” and it deals with some of the truths that have caused the doctrine…
Маълумки, замонавий сиёсий, ижтимоий ва хатто иқтисодий жараёнларда дин омили муҳим роль ўйнамоқда. Мазкур омилдан ижобий фойдаланиш жамиятнинг маънан ривожланиши, салбий ёки ғаразли маънода ишлатиш таназзулга олиб…
Rey/Akıl Taraftarlığı zihniyetinin temsilcilerinden Ebû Hanîfe ve İmam Mâturîdî; fıkıhta Hanefilik ve itikatta Maturidiliğin oluşmasına öncülük etmiş iki önemli düşünürdür. Onlar dinde kolaylık, akılcılık ve imanda…
Мақолада исломда халқаро муносабатларни тартибга солиш илми бўлган “сияр” тармоғининг шаклланиши ва ривожланиши ҳамда ўзига хос хусусиятлари хақида маълумот берилган. Сияр тармоғи дастлаб Муҳаммад алайҳиссаломнинг ҳаёт…
Абу Мансур Мотуридий Мовароуннаҳр илмий муҳитига сезиларли таъсир кўрсатган муфассир, фақиҳ ва ҳидоят имоми ҳисобланади. У ҳанафийлик мазҳаби негизида “усул ад-дин”, “усул ал-фиқҳ” фан тармоқларини ривожланишига ҳисса…
Ушбу мақолада Қуръонда ижтимоий-ҳуқуқий муносабатларга оид ижара шартномаси билан боғлиқ оятлар ўрганилди. Мазкур мавзуни ўрганишнинг аҳамиятли томони шундаки, инсонлар ўртасидаги ўзаро ижтимоий-ҳуқуқий муносабатларни…