Mezkur makalede, Ebu Mansur el-Maturidi’nin ve diğer müfessirlerin “Sırat-ı müstakim” hakkındaki görüşlerini aktararak “Sırat-ı müstakim” konusunu detaylandırmaktadır. Mâtürîdî’ye göre bu yol, sıradan bir yol değil, Cenab-ı Allah’ın, Hz. Muhammed’in ve Hz. İbrâhîm’in yoludur, müstakîm ise sapsağlam, dosdoğru demektir. Yine ona göre Sırât-ı müstakîm, insanları Allah’a ve cennetine götüren Allah’ın dosdoğru yoludur. Kur’ân’ın, peygamberlerin, Sıddıkların, şehitlerin ve salih kimselerin yoludur, Hz. Muhammed’den sonra onun yolunu takip eden Müslümanların yoludur. Bununla birlikte İmam Mâtürîdî’nin sırât ve müstakîm kavramları ile sırât-ı müstakîm terkibini hangi anlamlarda kullanıldığı, sırât-ı müstakîm’in özellikleri ile sırât-ı müstakîm’de olmanın şartları, faydaları ve bu yoldan ayrılmanın zararları ayrıntılı olarak verilmiştir. Günümüzde Türk araştırmacıların Maturidilik doktrini araştırmalarındaki yöntemlerinin dikkat çekici olduğu belirtilmektedir.
| Mualliflar | AK, Ahmet |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2025-03-03 |
| Jild | 2 |
| Son | 2 |
| Betlar | 3-8 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2022-2/1 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2022-2/1 · Maqolaning asl sahifasi
İmam Mâtürîdî, Sırât-ı müstakîm, İbn Abbas, sırât, müstakîm, Hidayet, iltica etmek, şüphe, şehidler, sıddıklar, Allah’a dayanmak, dosdoğru yol, ayet, küfr, tefsir
Мақолада калом илмида “фикр эркинлиги тарафдорлари” дея таърифланган, ақлни бирламчи санаган мўътазилийлик оқими ва унинг асосий ғоялари ҳақида сўз боради. Хусусан, мўътазилийларнинг давлат бошқаруви ҳақидаги фикрлари…
Ислом дини ўрта асрларда дунёнинг жуда катта қисмига тарқалди. Жануби-Шарқий Осиё, хусусан, Индонезия ҳам бу жараёнлардан четда қолмади. Ислом динининг Индонезия архипелагига кириб келиши ва кенг тарқалиши IX–XVI…
This article focuses on the concepts of faith, religion and politics and reveals the relationship between them. In this, the approach of all celestial religions to these concepts is analyzed one by one. Examples of…
Мақоладан кўзланган мақсад Мавароуннаҳр олимларининг ислом ҳуқуқи назарияси усул ал-фиқҳ фани шаклланиши ва ривожланишига қўшган ҳиссаларини тадқиқ этишдан иборат. Усул ал-фиқҳ илмининг даставвал Ироқ минтақасида…
Одной из серьёзных проблем современной мусульманской уммы является такфир. Однако, как известно эта проблема возникла не сегодня, она имеет глубокие исторические корни. Свое начало оно берет со времен конфликта между…
Мақолада Алихонтўра Соғуний томонидан таълиф этилган асарлар, хусусан, энг йирик “Тарихи Муҳаммадий” асари ҳамда аллома ушбу асарни ёзиш ва халқимизга етказиб беришда жуда катта машаққатли кунлар ўтказгани баён этилган…
Ушбу мақолада Ғарб ва Шарқни бир-бирига боғловчи Буюк Ипак йўли бўйида жойлашган тарихий Уструшана ўлкаси ўрта асрларда тараққий этган ҳудудлардан бўлгани, унинг географик жойлашуви, аҳолиси, турмуш тарзи, шаҳар ва…
Мақолада Саййид Шариф Журжоний ҳаёти ва илмий фаолияти, олим ёзган асарлар таснифи ҳақидаги маълумотлар келтирилган.Мақоланинг кириш қисмида тарихий шахсиятлар ҳаёти ва фаолиятини ўрганишнинг аҳамияти ва унинг ёшлар…
Ушбу мақолада XVIII–XX аср бошларидаги Марғилон тарихининг ижтимоий-иқтисодий, маданий-маърифий масалаларини ўрганишда муҳим манбалардан ҳисобланган, ер-сув ва бошқа кўчмас мулклар билан боғлиқ ҳужжатлар, яъни…
Ушбу мақола улуғ тарихчи, фақиҳ, муҳаддис Ибн Саъд Зуҳрий ва унинг қаламига мансуб машҳур “ат-Табақот ал-кубро” асарини тадқиқ этишга бағишланган. Унда олимнинг ҳаёт йўли, илмий сафарлари, фаолият соҳалари, ёзган…