Ушбу мақолада XVIII–XX аср бошларидаги Марғилон тарихининг ижтимоий-иқтисодий, маданий-маърифий масалаларини ўрганишда муҳим манбалардан ҳисобланган, ер-сув ва бошқа кўчмас мулклар билан боғлиқ ҳужжатлар, яъни иноятномалар тўғрисида сўз юритилади. Ушбу иноятномаларнинг ўзига хос муҳим жиҳатларидан бири шундан иборатки, уларда Марғилоннинг узоқ ўтмишига доир тарихий маълумотлар ўз аксини топган. Мақолада аштархонийлар ҳукмдори Субҳонқулихон ва Қўқон хонлари Умархон, Муҳаммад Алихон, Шералихон, Худоёрхон ҳамда Маллахон томонидан Марғилонда истиқомат қилган Имом Ҳаким ат-Термизий авлодларига тархонлик имтиёзи берилгани ҳақидаги XVIII–XIX асрнинг иккинчи ярмига доир ҳужжатлар, нақшбандия тариқатининг пиру муршиди ҳазрат Мир Абдураҳим халфа авлодларига тархонлик имтиёзи берилгани ҳақидаги иноятномалар, Марғилон шаҳридаги “Узун ҳовуз”, “Хонақоҳ”, “Пир Сиддиқ”, “Подшоҳ Искандар” каби масжид-мадрасалар, хонақоҳ ва зиёратгоҳларнинг мутасаддиларига тархонлик имтиёзи берилгани ҳақидаги ҳужжатлар тўғрисида маълумотлар баён этилган. Ушбу ёрлиқлар нафақат Марғилон, балки Туркистон халқларининг ижтимоий турмушини ўрганиш ва тадқиқ этиш борасида муҳим манбалардан бўлиб хизмат қилади.
| Mualliflar | Abdulahatov, Nodirjon |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2025-03-03 |
| Jild | 2 |
| Son | 2 |
| Betlar | 43-50 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2022-2/6 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2022-2/6 · Maqolaning asl sahifasi
ёрлиқ, иноятнома, фармон, имтиёз, салтанат, тархон, ўлпон, вақф, масжид, мадраса, қорихона, мозор, қози, мутавалли, саййид, эшон, тариқат, манба, ёдгорлик, қўлёзма
Мақолада Марказий Осиёда фаолият олиб борган қаландарийлик тариқати ҳақида ёзилган. Унда ўлкадаги жадидларнинг мазкур тариқатга муносабати ва у ҳақда билдирган фикрлари баён этилган. Мақола қаландарларнинг жамиятда…
Ушбу мақолада Ғарб ва Шарқни бир-бирига боғловчи Буюк Ипак йўли бўйида жойлашган тарихий Уструшана ўлкаси ўрта асрларда тараққий этган ҳудудлардан бўлгани, унинг географик жойлашуви, аҳолиси, турмуш тарзи, шаҳар ва…
Жаҳон ҳамжамияти халқаро муносабатларни тартибга солишнинг бугунги даражасига бирданига эришган эмас. Ушбу жараён узоқ ўтмишдан ҳозирги кунгача тўпланган халқаро ҳуқуқий амалий тажрибанинг маҳсулидир. Ушбу мақолада…
Одной из серьёзных проблем современной мусульманской уммы является такфир. Однако, как известно эта проблема возникла не сегодня, она имеет глубокие исторические корни. Свое начало оно берет со времен конфликта между…
В статье раскрывается, что сегодня в Иране женщины, самостоятельно возглавляющие семьи, считаются одним из самых слабых слоев общества и сталкиваются со многими проблемами и трудностями в общественной жизни. Такие…
This article focuses on the concepts of faith, religion and politics and reveals the relationship between them. In this, the approach of all celestial religions to these concepts is analyzed one by one. Examples of…
n. This article discusses the scholars who worked during the dynasty that ruled under the name of the “Great Seljuk Empire” in the XI-XII centuries, their works, and their greatcontribution to the development of Islamic…
Мақолада калом илмида “фикр эркинлиги тарафдорлари” дея таърифланган, ақлни бирламчи санаган мўътазилийлик оқими ва унинг асосий ғоялари ҳақида сўз боради. Хусусан, мўътазилийларнинг давлат бошқаруви ҳақидаги фикрлари…
Маҳмуд Ломишийнинг “Тамҳид” асаридаги мавзулар орасида Аллоҳнинг макондан беҳожатлиги масаласи алоҳида ўрин тутади. Чунки тарихда ҳам, бугунги кунда ҳам айнан мана шу мавзуни кўтариб, мусулмонлар жамоаси орасига турли…
Mezkur makalede, Ebu Mansur el-Maturidi’nin ve diğer müfessirlerin “Sırat-ı müstakim” hakkındaki görüşlerini aktararak “Sırat-ı müstakim” konusunu detaylandırmaktadır. Mâtürîdî’ye göre bu yol, sıradan bir yol değil…