Марказий Осиёнинг моддий ва маънавий тамаддуни узоқ ўтмишга бориб тақалади. Чунончи минтақанинг барча шаҳарлари орқали Буюк Ипак йўлининг ўтиши моддий ва маънавий ривожланишига ҳамда халқаро савдо алоқаларининг мустаҳкамланишига олиб келган. Дастлаб моддий кўринишда ривожланишнинг илк белгилари намоён бўлган бўлса, кейинги босқичларда илм-фан ривожи, маънавий жиҳатлар асос бўлганлигини тарихий жараёнлар таҳлили кўрсатади. Аслида моддий ривожланиш жараёнларини маънавий тамаддунни илк босқичларига қараб бориш сифатида баҳолаш мумкин. Маънавий ривожланиш эса, минтақамизда турли даврларда фаолият юритган илмий масканларнинг илм-фан ривожига қўшган ҳиссаси билан белгиланган ҳамда буюк кашфиётлар бунинг самараси ўлароқ юзага келган. Бу эса, дунё тамаддуни ривожида Шарқ ренессансининг биринчи, иккинчи босқичини бошлаб берган. Шу жиҳатдан, Бухородаги «Сиван ал-ҳикма» (Х аср), Хоразмдаги ал-Маъмун (ХI аср), Самарқанддаги Улуғбек академияси (ХIV аср) ва Ҳиротдаги «Бойсунғур академияси» (ХV аср) каби илмий масканларда табиий фанлар билан бир қаторда, адабиётшунослик, педагогика, тарих, мантиқ ҳамда ислом илмларидан фиқҳ, калом, тасаввуф борасида фундаментал тадқиқотларнинг олиб борилиши илм-фан тамаддунини белгилаб берган. Шундан келиб чиқиб, Марказий Осиё цивилизацияси икки жиҳат асосида ривож топганлиги таҳлиллар асосида тадқиқ этилган. Хусусан, биринчидан, моддий кўринишда цивилизацион жараёнларнинг илк белгилари асосида, кейинги босқич ёки даврларда эса. маънавий, яъни илм-фан ривожи орқали таъсир кўрсатганлиги тарихий таҳлиллар орқали ёритиб берилган.
| Mualliflar | AZIMOVA, Lola |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2025-05-02 |
| Jild | 3 |
| Son | 4 |
| Betlar | 115-121 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2023-4/15 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2023-4/15 · Maqolaning asl sahifasi
цивилизация, илм-фан, ривожланиш, ислом, маскан, тарих, маданият, маърифат, минтақа, кашфиёт
Жаҳон мамлакатларида ислом тарихи ва маданиятини ўрганиш жараёнида бирламчи тарихий манбаларга алоҳида эътибор қаратилади. Улар орасида биографик туркумдаги сийрат ва тарожим китоблари алоҳида ўрин эгаллайди. Ушбу…
«Тарих ар-русул ва-л-мулук» (Пайғамбарлар ва подшоҳлар тарихи) – Табарийнинг бугунги кунгача етиб келган энг қадимий ислом тарихига оид асарларидан бири бўлиб, асар 915 йилга қадар инсоният тарихи ҳақида ёзилган. Асарда…
Maqolada Alixonto‘ra Sog‘uniyning ilmiy-faoliyati davomida yozgan asarlarini va ularning tasnifi haqida so‘z boradi. Sobiq sovet tuzumi XX asrning eng insonparvar, betakror, buyuk asarlarini qabul qilishga tish-tirnog‘i…
Mazkur maqolada mustaqillik yillarida O‘zbekistonning poytaxti Toshkent (Shosh) tarixi bo‘yicha olib borilgan ilmiy izlanishlar, dala tadqiqotlari, jumladan, Turkistonda Rossiya imperiyasi bosqini, Toshkentda Rus…
Ҳадис тўпламлари орасида арбаин асарлар энг кўп тарқалган китоб тури ҳисобланади. Арбаин китоб муаллифга катта талаблар қўймайди. Зеро, унда 40 та ҳадис бўлиши унинг ягона шарти ҳисобланади.Арбаин ёзишга туртки бўлган…
Мамлакатимиздаги демократик тараққиёт йўли асносида ҳуқуқий давлатчилик ва кучли фуқаролик жамияти ривожланиши шароитида виждон эркинлигининг кафолатланиши боис диний ташкилотлар фаолиятининг тез суръатларда ўсишига…
«Miftoh al-ulum» asari sohaning boshqa manbalaridan o‘zgacha talqin usuliga ega ekanligi bilan farqlanib turadi. Abu Ya‘qub Sakkokiy asardagi mavzuni alohida yondashuv asosida yozganligini har birida sezish mumkin…
Religious media content on the Internet and mass media, while making a huge contribution to the development of world culture, also creates threats of extremism under the guise of religion. In the religious-educational…
Қуръони каримнинг ўрта аср мусулмон халқлари адабиётига таъсири натижасида бир қатор мумтоз адабиёт намуналари вужудга келган. Олтин Ўрда адабиётига мансуб илк бор туркий тилда ёзилган «Қисаси Рабғузий» асари ҳам ана…
Islomdagi firqalarning kelib chiqishiga islomdan boshqa din va e’tiqodlarning ham ta’siri katta bo‘lgan. Shu bois Imom Moturidiy o‘z tafsirida adashgan firqalar bilan bir qatorda islomdan boshqa turli diniy e’tiqod va…