Мовороуннаҳр диёридан ислом илмлари борасида кўплаб олимлар етишиб чиқан. Улар тафсир, ҳадис, калом, тасаввуф, фиқҳ соҳалари ривожланишида Насаф, Кеш, Самарқанд, Бухоро шаҳарларида ўзига хос услубларни ишлаб чиқиб, дунёнинг илм-фан тараққий этган марказлари қаторида саналишига сабабчи бўлишган. Шундай олимлардан бири Ҳаким Самарқандийдир. Мазкур мақолада мотуридия таълимотининг асосчиси Абу Мансур Мотурудийнинг дастлабки шогирдларидан бири бўлган Абул Қосим Ҳаким Самарқандийнинг ҳаёти, фаолияти, илмий мероси ҳамда унинг шоҳ асари бўлмиш “Китоб ас-савод ал-аъзам” асарининг манбашунослик таҳлили берилган. Шунингдек, Самарқанддан қадимда жуда кўп алломалар етишиб чиққани нуқтаи назаридан шаҳарнинг ўзи ва унда мотуридия мактабининг тарих саҳнасида пайдо бўлган давр аҳамиятлидир. Бундан ташқари мақолада Имом Мотуридий Ҳаким Самарқандий билан бирга мотуридия ақидавий таълимотининг дастлабки пойдеворини яратиб, кейинчалик Самарқандда калом илми шаклланиши ва ривожланишига ўз ҳиссаларини қўшишганини ўрганилади. Шу билан бир қаторда олимнинг шоҳ асари “Китаб ас-савод ал-аъзам” асари бўлиб, у IX–Х асрлардаги Мовароуннаҳр ҳанафийларининг илоҳиёт масалаларига оид қарашларини акс эттиради.
| Mualliflar | АBDUHAMIDOV, Muhammadjon |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashriyot | Ўзбекистон Халқаро ислом академияси |
| ISSN | 2181-1881, 2181-189X |
| Nashr sanasi | 2025-03-12 |
| Jild | 3 |
| Son | 3 |
| Betlar | 85-89 |
| Til | O‘zbek |
| Ilmiy soha | Islomshunoslik |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2023-3/11 |
| Indeksga qo‘shilgan | 2026-08-27 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2023-3/11 · Maqolaning asl sahifasi
ақида, манба, мазҳаб, мотуридийя таълимоти, асҳоб ар-раъй, асҳоб ал-ҳадис, қўлёзма
| APA | АBDUHAMIDOV, Muhammadjon (2025). САМАРҚАНДДА КАЛОМ ИЛМИ РИВОЖИ ВА УНДА ҲАКИМ САМАРҚАНДИЙНИНГ “АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ЎРНИ. Мотуридийлик, 3(3), 85-89. https://doi.org/10.47980/moturidiy/2023-3/11 |
|---|---|
| GOST (OAK) | АBDUHAMIDOV, Muhammadjon САМАРҚАНДДА КАЛОМ ИЛМИ РИВОЖИ ВА УНДА ҲАКИМ САМАРҚАНДИЙНИНГ “АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ЎРНИ // Мотуридийлик. – 2025. – T. 3, № 3. – B. 85-89. – DOI: 10.47980/moturidiy/2023-3/11. |
| MLA | АBDUHAMIDOV, Muhammadjon. “САМАРҚАНДДА КАЛОМ ИЛМИ РИВОЖИ ВА УНДА ҲАКИМ САМАРҚАНДИЙНИНГ “АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ЎРНИ.” Мотуридийлик, 3(3), 85-89, 2025. https://doi.org/10.47980/moturidiy/2023-3/11 |
| Chicago | АBDUHAMIDOV, Muhammadjon. “САМАРҚАНДДА КАЛОМ ИЛМИ РИВОЖИ ВА УНДА ҲАКИМ САМАРҚАНДИЙНИНГ “АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ЎРНИ.” Мотуридийлик, 3(3), 85-89 (2025). https://doi.org/10.47980/moturidiy/2023-3/11 |
| Harvard | АBDUHAMIDOV, Muhammadjon (2025) ‘САМАРҚАНДДА КАЛОМ ИЛМИ РИВОЖИ ВА УНДА ҲАКИМ САМАРҚАНДИЙНИНГ “АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ЎРНИ’, Мотуридийлик, 3(3), 85-89. https://doi.org/10.47980/moturidiy/2023-3/11 |
| BibTeX | @article{bduhamidovmuhammadjon2025,
title = {САМАРҚАНДДА КАЛОМ ИЛМИ РИВОЖИ ВА УНДА ҲАКИМ САМАРҚАНДИЙНИНГ “АС-САВОД АЛ-АЪЗАМ” АСАРИНИНГ ЎРНИ},
author = {АBDUHAMIDOV, Muhammadjon},
journal = {Мотуридийлик},
year = {2025},
volume = {3},
number = {3},
pages = {85-89},
doi = {10.47980/moturidiy/2023-3/11},
url = {https://doi.org/10.47980/moturidiy/2023-3/11}
} |
Boshqa maqola uchun iqtibos tayyorlash
Jahondagi dinlar ta‘limotlari, muqaddas manbalari va marosimlarining asl mazmun-mohiyati xalqlar orasida millatlararo totuvlik va dinlararo bag‘rikenglikni qaror toptirishga xizmat qiladi. Diniy bag‘rikenglik va…
Religious content on the Internet and mass media, while making a great contribution to the development of world culture, also creates threats of extremism under the guise of religion. The ideas related to the system of…
Ушбу мақолада Қурайш қабиласи уруғларининг силсиласи, уларнинг Маккада тутган ўрни, Макканинг Арабистон яриморолининг диний маркази бўлиш билан бирга, унинг геосиёсий ҳаётида тутган ўрни, унинг сиёсий, иқтисодий тузуми…
Мақолада қадимги Уструшона минтақасининг географик жойлашуви ҳамда Уструшона атамасининг келиб чиқиши ва маъноларига доир тадқиқотлар олиб борилган.Уструшона ва унинг чегаралари ҳақидаги маълумотлар IX–XI асрларга оид…
O'rta asrlar islom olamidagi shifoxona tizimining rivojlanishi butun dunyo bo'ylab zamonaviy shifoxona tizimiga ko'p jihatdan o'z ta'sirini ko'rsatdi. U ko‘chma shifoxonalar kabi o'z davri uchun innovatsion g‘oyalar va…
Мовароуннаҳр фиқҳ тарихининг классик даври ҳисобланган XI–XII асрларда ҳанафий фиқҳининг усул ва фуру илмига оид 50 га яқин машҳур асарлар яратилган. Ушбу асарлар 10 дан ортиқ жанр ва услубларда ёзилган бўлиб, унинг…
“Pасм ал-мусҳаф” деганда Халифа Усмон ибн Аффон бошчилигида кўчиртирилган мусҳафларнинг имло услуби назарда тутилади. “Расм ал-мусҳаф”нинг аҳамияти шундаки, қадимдан барча мусулмон уламолари Қуръони каримни фақатгина…
XI аср туркий халқлар тарихида ислом таълимотининг тубдан ва мукаммал шаклланиш даврларидан бири ҳисобланади. Давлат қурилиши ва бошқаруви, шунингдек, “сиёсий муносабатларда рационалистик тафаккурни қўллаш ва “маданий…
Султон Маҳмуд даврида ғазнавийларнинг қорахонийлар сулоласи билан сиёсий алоқалари тўғрисидаги маълумотлар манбаларда келтирилган бўлсада, бироқ бу масаланинг тизимли таҳлили ўзбек тарихчилигида деярли ишланмаган…
Абу Лайс Самарқандий. мовароуннаҳрлик етук қомусий олим бўлиб, дин илмларининг бир қанча фанларида қимматли асарлар ёзиб, улкан илмий мерос қолдирган. Хусусан, олимнинг тафсир, ақида, тасаввуф ва фиқҳ илмлари бўйича…
Мотуридийлик — barcha maqolalar · 2025-yil arxivi
This article presents the results of 2018-2023, such as biological diversity, inter-landscape distribution characteristics, density,and number of straggly insects identified from natural and anthropogenic areas of…
This article observational data on the species composition, distribution, population, density, and seasonal damage caused causedby herbivorus bugs. Observationes were carried out in April and September 2021. When…
In the article, the research fields of some species belonging to Paeonia, their significance in human life, adaptation features tovarious ecological conditions are highlighted, and the ecologist groups and other…
This article studies the number of species, population density of terrestrial mollusks of the Topalangdarya basin, located in theSurkhandarya region of Uzbekistan, in various altitudinal regions and biotopes and…
This article sheds light on changes in biomass formation and antimicrobial activity against test pathogenic strains under theinfluence of epigenetic modifiers and elicitors of the endophytic fungus Penicillium…
Shahimardonsoy covered issues such as the soil in the river basin and measures to increase its condition, salinity and fertility, theflora and fauna present in the basin landscape and their conservation.