Мовороуннаҳр диёридан ислом илмлари борасида кўплаб олимлар етишиб чиқан. Улар тафсир, ҳадис, калом, тасаввуф, фиқҳ соҳалари ривожланишида Насаф, Кеш, Самарқанд, Бухоро шаҳарларида ўзига хос услубларни ишлаб чиқиб, дунёнинг илм-фан тараққий этган марказлари қаторида саналишига сабабчи бўлишган. Шундай олимлардан бири Ҳаким Самарқандийдир. Мазкур мақолада мотуридия таълимотининг асосчиси Абу Мансур Мотурудийнинг дастлабки шогирдларидан бири бўлган Абул Қосим Ҳаким Самарқандийнинг ҳаёти, фаолияти, илмий мероси ҳамда унинг шоҳ асари бўлмиш “Китоб ас-савод ал-аъзам” асарининг манбашунослик таҳлили берилган. Шунингдек, Самарқанддан қадимда жуда кўп алломалар етишиб чиққани нуқтаи назаридан шаҳарнинг ўзи ва унда мотуридия мактабининг тарих саҳнасида пайдо бўлган давр аҳамиятлидир. Бундан ташқари мақолада Имом Мотуридий Ҳаким Самарқандий билан бирга мотуридия ақидавий таълимотининг дастлабки пойдеворини яратиб, кейинчалик Самарқандда калом илми шаклланиши ва ривожланишига ўз ҳиссаларини қўшишганини ўрганилади. Шу билан бир қаторда олимнинг шоҳ асари “Китаб ас-савод ал-аъзам” асари бўлиб, у IX–Х асрлардаги Мовароуннаҳр ҳанафийларининг илоҳиёт масалаларига оид қарашларини акс эттиради.
| Mualliflar | АBDUHAMIDOV, Muhammadjon |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2025-03-12 |
| Jild | 3 |
| Son | 3 |
| Betlar | 85-89 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2023-3/11 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2023-3/11 · Maqolaning asl sahifasi
ақида, манба, мазҳаб, мотуридийя таълимоти, асҳоб ар-раъй, асҳоб ал-ҳадис, қўлёзма
Мовароуннаҳр фиқҳ тарихининг классик даври ҳисобланган XI–XII асрларда ҳанафий фиқҳининг усул ва фуру илмига оид 50 га яқин машҳур асарлар яратилган. Ушбу асарлар 10 дан ортиқ жанр ва услубларда ёзилган бўлиб, унинг…
O'rta asrlar islom olamidagi shifoxona tizimining rivojlanishi butun dunyo bo'ylab zamonaviy shifoxona tizimiga ko'p jihatdan o'z ta'sirini ko'rsatdi. U ko‘chma shifoxonalar kabi o'z davri uchun innovatsion g‘oyalar va…
“Pасм ал-мусҳаф” деганда Халифа Усмон ибн Аффон бошчилигида кўчиртирилган мусҳафларнинг имло услуби назарда тутилади. “Расм ал-мусҳаф”нинг аҳамияти шундаки, қадимдан барча мусулмон уламолари Қуръони каримни фақатгина…
Мақолада қадимги Уструшона минтақасининг географик жойлашуви ҳамда Уструшона атамасининг келиб чиқиши ва маъноларига доир тадқиқотлар олиб борилган.Уструшона ва унинг чегаралари ҳақидаги маълумотлар IX–XI асрларга оид…
XI аср туркий халқлар тарихида ислом таълимотининг тубдан ва мукаммал шаклланиш даврларидан бири ҳисобланади. Давлат қурилиши ва бошқаруви, шунингдек, “сиёсий муносабатларда рационалистик тафаккурни қўллаш ва “маданий…
Ушбу мақолада Қурайш қабиласи уруғларининг силсиласи, уларнинг Маккада тутган ўрни, Макканинг Арабистон яриморолининг диний маркази бўлиш билан бирга, унинг геосиёсий ҳаётида тутган ўрни, унинг сиёсий, иқтисодий тузуми…
Султон Маҳмуд даврида ғазнавийларнинг қорахонийлар сулоласи билан сиёсий алоқалари тўғрисидаги маълумотлар манбаларда келтирилган бўлсада, бироқ бу масаланинг тизимли таҳлили ўзбек тарихчилигида деярли ишланмаган…
Religious content on the Internet and mass media, while making a great contribution to the development of world culture, also creates threats of extremism under the guise of religion. The ideas related to the system of…
Абу Лайс Самарқандий. мовароуннаҳрлик етук қомусий олим бўлиб, дин илмларининг бир қанча фанларида қимматли асарлар ёзиб, улкан илмий мерос қолдирган. Хусусан, олимнинг тафсир, ақида, тасаввуф ва фиқҳ илмлари бўйича…
Jahondagi dinlar ta‘limotlari, muqaddas manbalari va marosimlarining asl mazmun-mohiyati xalqlar orasida millatlararo totuvlik va dinlararo bag‘rikenglikni qaror toptirishga xizmat qiladi. Diniy bag‘rikenglik va…