Мақолада қадимги Уструшона минтақасининг географик жойлашуви ҳамда Уструшона атамасининг келиб чиқиши ва маъноларига доир тадқиқотлар олиб борилган.Уструшона ва унинг чегаралари ҳақидаги маълумотлар IX–XI асрларга оид араб географларининг асарларида келтирилган. Ўрта аср араб тарихчи-географларнинг асарларида Уструшона шаҳар ва рустоқлари кенг ёритилган бўлиб, Уструшона Самарқанднинг олди ва Сайҳун дарёсининг қуйи қисмида жойлашган катта бир минтақа бўлиб, Бунжикат, Арсубоникат, Куркат, Ғазак, Фағкат, Собот, Зомин, Дизак, Нужкат, Харқона каби бир қанча кичик шаҳарчалардан ташкил топган. Тадқиқотда ҳам Устуршананинг айни мана шу шаҳарчаларига урғу берилиб, уларнинг аҳолиси ва жойлашуви борасида манбалар асосида муҳим маълумотлар берилган.Илк ўрта асрларда жаҳон бозорида Дизакда тайёрланган жун ва тери маҳсулотларига талаб катта бўлган. VIII-IX асрларда кулоллар, заргарлар, аравасозлар каби маҳаллаларнинг мавжудлиги миллий ҳунармандчиликнинг ривожланганидан дарак беради. Шунингдек, Ўрта аср тарихчи-географлари Уструшонани “400 қалъали ўлка” сифатида тилга оладилар. Бу қалъалар ўлканинг кўплаб мўъжаз воҳалари негизида ташкил топган рустоқларни ҳимоя қилиш мақсадида стратегик жиҳатдан қулай бўлган нуқталарга қурилиб, ўзига хос мустаҳкам мудофаа тизимини ташкил этган.
| Mualliflar | Ataev, Мuslim |
|---|---|
| Jurnal | Мотуридийлик |
| Nashr sanasi | 2025-03-12 |
| Jild | 3 |
| Son | 3 |
| Betlar | 63-75 |
| Til | Ingliz |
| DOI | 10.47980/moturidiy/2023-3/9 |
DOI: 10.47980/moturidiy/2023-3/9 · Maqolaning asl sahifasi
Уструшона, Бунжикат, Ғазак, Фағкат, Зомин, Дизак, Панжиент, Собот, Фарғона, Хўжанд, Сомонийлар, Буюк ипак йўли
O'rta asrlar islom olamidagi shifoxona tizimining rivojlanishi butun dunyo bo'ylab zamonaviy shifoxona tizimiga ko'p jihatdan o'z ta'sirini ko'rsatdi. U ko‘chma shifoxonalar kabi o'z davri uchun innovatsion g‘oyalar va…
Ушбу мақолада Қурайш қабиласи уруғларининг силсиласи, уларнинг Маккада тутган ўрни, Макканинг Арабистон яриморолининг диний маркази бўлиш билан бирга, унинг геосиёсий ҳаётида тутган ўрни, унинг сиёсий, иқтисодий тузуми…
Мовороуннаҳр диёридан ислом илмлари борасида кўплаб олимлар етишиб чиқан. Улар тафсир, ҳадис, калом, тасаввуф, фиқҳ соҳалари ривожланишида Насаф, Кеш, Самарқанд, Бухоро шаҳарларида ўзига хос услубларни ишлаб чиқиб…
Religious content on the Internet and mass media, while making a great contribution to the development of world culture, also creates threats of extremism under the guise of religion. The ideas related to the system of…
Мовароуннаҳр фиқҳ тарихининг классик даври ҳисобланган XI–XII асрларда ҳанафий фиқҳининг усул ва фуру илмига оид 50 га яқин машҳур асарлар яратилган. Ушбу асарлар 10 дан ортиқ жанр ва услубларда ёзилган бўлиб, унинг…
Jahondagi dinlar ta‘limotlari, muqaddas manbalari va marosimlarining asl mazmun-mohiyati xalqlar orasida millatlararo totuvlik va dinlararo bag‘rikenglikni qaror toptirishga xizmat qiladi. Diniy bag‘rikenglik va…
“Pасм ал-мусҳаф” деганда Халифа Усмон ибн Аффон бошчилигида кўчиртирилган мусҳафларнинг имло услуби назарда тутилади. “Расм ал-мусҳаф”нинг аҳамияти шундаки, қадимдан барча мусулмон уламолари Қуръони каримни фақатгина…
Maqolada xristian asketizmi asosi “Injil”, “Havoriylar maktublari” hamda havoriylar faoliyatiga tayangani aniqlangan. Pavel, Pyotr kabi havoriylarning hayot yo‘llari va turmush tarzlari xristian asketizmining rivojiga…
XI аср туркий халқлар тарихида ислом таълимотининг тубдан ва мукаммал шаклланиш даврларидан бири ҳисобланади. Давлат қурилиши ва бошқаруви, шунингдек, “сиёсий муносабатларда рационалистик тафаккурни қўллаш ва “маданий…
Mazkur maqolada valiylik darajasiga yetgan shayxlik maqomi haqida so‘z yuritiladi. Valiylik so‘zini etimologik jihatdan tahlil qilib, uning kelib chiqishi bilan bog‘liq ma‘lumotlarni berishga harakat qilingan. Qur‘oni…