<p><strong><em> </em></strong><em>Мақолада замонавий тилшуносликдаги “to force” феълининг контекстлардаги лексик-семантик маънолари ўрганилади.</em></p>
| Mualliflar | M.kurbanova, |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-06-22 |
| Jild | 26 |
| Son | 2 |
| Betlar | 190-192 |
| Til | O‘zbek |
тузилиш услуби, ҳолат, кесим, семантик, ҳаракат, ошкоралик, эга, тўлдирувчи., frame, causation, valence, predicate, semantic, action, explication, subject, object, agency, implication.
Мақолада варваризмларнинг қўлланилиши – бу, шунчаки ёзувчи ёки гапирувчига эмас, балки тил коммуникатив функцияси пайтида тингловчи ёки китобхон учун таниш ёки нотаниш бўлган янги тил, янги дунё, янги маданиятнинг…
Диний билимлар, дунёвий билимлар билан бирга инсонларнинг ҳаётий қоидалари ва ахлоқий нормаларини яратишга хизмат қилади. Диний билимларни англаш жараёнида тил муҳим роль ўйнайди. Мақолада дунёни англашда тилнинг…
Мақолада Муҳаммадшариф Гулханийнинг “Зарбулмасал” асаридаги қушлар образлари воситасида қудачилик можароларини тасвирлаш орқали ўша замондаги ижтимоий муносабатлар, миллий одатлар кўрсатиб ўтилган.
Мақолада инглиз тилидаги мақоллар ва маталларни ўқитиш муҳокама қилинади. Мақола муаллифининг фикрига кўра, сўнгги йилларда умумтаълим мактабларида чет тилларни ўқитишнинг замонавий усулларидан фойдаланиш ва ўқувчиларга…
Мақолада Шарқ адабиётида кенг тарқалган, Ғарб адабиётшунослигида притча деб юритиладиган ҳикоятларнинг жанр хусусиятлари, мавзулар кўлами ва ғоявий мақсадлари ҳақида сўз юритилади.
Maqolada tilning taraqqiyoti natijasida bir ilmiy paradigma о‘rniga ikkinchi paradigmaning yuzaga kelishi, tilning funksiyalashuvini muloqot jarayoni bilan bog‘lab tadqiq et uvchi kommunikativ tilshunoslikning maydonga…
Мақолада Чингиз Айтматов ижодида қўлланилган архетип образлар, уларнинг илдизлари ҳақида фикрлар акс этади. Архетип образларнинг функцияси ёзувчи асарлари ёрдамида таҳлил қилинади.
Mazkur maqolada “Bola” kontseptining mental tuzilma ekanligi, u turli mazmundagi va ko‘rinishdagi bilimlar kvanti sifatida yoritilishi va ko‘p qirrali aqliy-idrokiy hodisa ekanligi, kontseptni bevosita…
Мақолада Назира ва унинг хусусиятлари, бошқа шеърий шакллардан фарқи, мумтоз мерос, адабий муҳит ва муайян ижодкор меросида тутган ўрни ҳақида сўз боради.
Mаqоlаdа frаzеоlоgik birliklаrning lеksеmаlаr kаbi shаkl vа mаzmun munоsаbаtidаn tаshkil tоpgаn ichki tuzilishigа egа ekаnligi, mаzmuniy tuzilish dеnоtаtiv, kоnnоtаtiv, prаgmаtik sеmаlаr bilаn birgаlikdа, turkumlik…