<p><em>Мақолада халқ оғзаки ижодиёти шаклларидан бири бўлган мақол ва маталлар ҳақида сўз юритилиб, уларнинг шакл ва тилдаги хилма-хиллигига қарамай, маъно жиҳатидан ўхшашлиги ҳақида гапирилган</em></p>
| Mualliflar | Sotvaldieva, Hilola |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-07-05 |
| Jild | 27 |
| Son | 1 |
| Betlar | 222-224 |
| Til | O‘zbek |
мақол ва маталлар, миллий тафаккур, стилистик тузилиш, жанр, тематик, чегараланган, ҳаётий тажриба, миллат, ахлоқий меъёр, диний эътиқод, proverbs and sayings, national thought, stylistic structure, genre, thematic, limited, (vital )live experience, nation, moral norm, religious belief.
Мақолада тил тараққиётига доир турли даврлардаги фикр-мулоҳазалар таҳлил қилинган. Ўзбек даврий матбуотида тил масалаларига бағишланган мақолаларнинг тўрт босқичи, ёзувнинг тилга таъсири, лотин ва кирилл…
Мақолада ўзбек болалар нутқига доир матнларда қўлланилган лакуналарнинг ўзига хос хусусиятлари ёритилган.
Мақолада ўзбек аудиторияси томонидан немис тилини ўзлаштиришда интерференция ҳодисалари ўрганилиб, уларнинг шарт-шароитлари аниқланган
Мақолада тилнинг генетик ва ижтимоий парадигмасининг транзитивлиги ҳақидаги масала ёритилган. Миянинг тилни юзага келтирувчи негизи бўлган генетик субстанциянинг тавсифи берилган. Вербал белгилар тизими пўстости…
Maqolada uzluksiz ta’lim tizimida hamkorlik pedagogikasining bosqichma-bosqich o‘rganilishi haqida talqin qilinadi. Hozirgi paytda insonparvarlik pedagogikasi tarbiyalanuvchini o‘quv-tarbiya jarayonining faol, ongli…
Ushbu maqolada tarixnavis adib, mashhur yozuvchi va jamoat arbobi Sadriddin Ayniyning ilmiy-ijodiy faoliyati, XIX asrning oxiri va XX asr boshlarida Turkistondagi ijtimoiy-iqtisodiy ahvol, madaniy hayot, mahalliy…
Ономастика, унинг антропонимика йўналиши Ўзбекистонда ҳозирга қадар исмлар мажмуининг статистик жиҳатларига алоҳида эътибор бериб келмоқда. Исмшуносликнинг назарий аспектлари устидаги тадқиқотлар эндигина…
Мақолада ўзбек халқи асрлар мобайнида оғзаки тарзда яратиб, сақлаб келган мақол, матал, афсун, дуо, қанотли сўзлар, аниқ ифодалар (грегория), мантиқий ва ғайримантиқий иборалар (парадокслар), йиғи, йўқлов, олқиш…
Mazkur maqolada Sharq xalqlari ijodining ajoyib durdonasi bo‘lmish “Ming bir kecha” asari nodir adabiy yodgorliklardan bo‘lib, asrlar davomida kitobxonlar qalbidan chuqur joy olib kelganligi haqida fikr yuritilgan…
Мақолада ўзбек мумтоз адабиётининг таниқли намояндаларидан бири Аваз Ўтар ижоди мисолида сатиранинг тадрижий такомили ҳақида сўз боради.