<p><em>Ushbu maqolada tarixnavis adib, mashhur yozuvchi va jamoat arbobi Sadriddin Ayniyning ilmiy-ijodiy faoliyati, XIX asrning oxiri va XX asr boshlarida Turkistondagi ijtimoiy-iqtisodiy ahvol, madaniy hayot, mahalliy xalqning ahvoli, ilm-fandagi yutuq va muammolar, shuningdek, “Buxoro mang‘it amirlari tarixi”, “Buxoro inqilobi tarixi uchun materiallar”, “Tojik adabiyotidan namunalar”, “Esdaliklar” kabi asarlarining mazmun-mohiyati, uning ushbu asarlarida Buxoro va Turkiston tarixi bo‘yicha tilga olingan muhim tarixiy, ijtimoiy-madaniy masalalar, shuningdek, Turkiston tarixining dolzarb muammolari tarixiga bag‘ishlab yozgan ilmiy-madaniy va ijtimoiy-iqtisodiy mavzudagi publisistik maqolalari ilmiy jihatdan tahlil etilgan.</em></p>
| Mualliflar | Temirov, Farrux |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-06-22 |
| Jild | 29 |
| Son | 1 |
| Betlar | 555-559 |
| Til | O‘zbek |
| DOI | 10.56292/sjfsu/vol29_iss1/a70 |
DOI: 10.56292/sjfsu/vol29_iss1/a70 · Maqolaning asl sahifasi
Buxoro axbori, Maorif va o‘qituvchi, Turk eli, Inqilob, Mehnatkashlar tovushi, Zarafshon, Hurriyat, Behbudiy, Mir Arab, Chil ustun, Chinnixona, Ko‘ksaroy, Ko‘ktosh, madrasa., Buxoro axbori, education and teacher, Turk eli, revolution, Voice of the industrious, Zarafshan, Hurriyat, Bukhbudi, Mir Arab, Chil ustun, Chinnihona, Kuksaray, Kuktash, Madras.
Мақолада тилнинг генетик ва ижтимоий парадигмасининг транзитивлиги ҳақидаги масала ёритилган. Миянинг тилни юзага келтирувчи негизи бўлган генетик субстанциянинг тавсифи берилган. Вербал белгилар тизими пўстости…
Мақолада ўзбек халқи асрлар мобайнида оғзаки тарзда яратиб, сақлаб келган мақол, матал, афсун, дуо, қанотли сўзлар, аниқ ифодалар (грегория), мантиқий ва ғайримантиқий иборалар (парадокслар), йиғи, йўқлов, олқиш…
Мақолада ўзбек болалар нутқига доир матнларда қўлланилган лакуналарнинг ўзига хос хусусиятлари ёритилган.
Мақолада ўзбек мумтоз адабиётининг таниқли намояндаларидан бири Аваз Ўтар ижоди мисолида сатиранинг тадрижий такомили ҳақида сўз боради.
Мақолада халқ оғзаки ижодиёти шаклларидан бири бўлган мақол ва маталлар ҳақида сўз юритилиб, уларнинг шакл ва тилдаги хилма-хиллигига қарамай, маъно жиҳатидан ўхшашлиги ҳақида гапирилган
Мақолада ёзувчи Тоҳир Маликнинг “Alvido… bolalik” қиссаси асосида инсон руҳиятининг бадиий талқинлари ёритилган
Мақолада тил тараққиётига доир турли даврлардаги фикр-мулоҳазалар таҳлил қилинган. Ўзбек даврий матбуотида тил масалаларига бағишланган мақолаларнинг тўрт босқичи, ёзувнинг тилга таъсири, лотин ва кирилл…
Mazkur maqolada autentik matnlar ijtimoiy-madaniy lakunalarga boyligi hamda madaniyatlararo yondashuv, tilning verbal-semantik va kognitiv tezaurusining maxsus qatlami bo‘lgan ijtimoiy-madaniy lakunalar haqida fikr…
Мақолада ўзбек аудиторияси томонидан немис тилини ўзлаштиришда интерференция ҳодисалари ўрганилиб, уларнинг шарт-шароитлари аниқланган
Мақолада Алишер Навоийнинг тахмис ёзиш маҳорати ҳамда шоир тахмисларининг бадиияти таҳлил ва тадқиқ этилган. Унда Навоийнинг ўз ғазалларидан бирига боғлаган “тахмиси худ”и (хусусий тахмиси) таҳлилга тортилган.