<p><em>Мақолада эганинг феълли ва отли гапларда лисоний фарқланиши, эгаларнинг логик-грамматик, грамматик ва услубий-прагматик сингари турлари, шунингдек, эгасиз қӯлланиши мумкин бӯлмаган содда гаплар ҳақида маълумот берилади</em><em>.</em></p>
| Mualliflar | А.Бердиалиев, |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-07-05 |
| Jild | 26 |
| Son | 6 |
| Betlar | 98-101 |
| Til | O‘zbek |
икки бош бӯлакли гап, содда гап, эга, субстантив эга, субстантивлашган эга, логик-грамматик эга, грамматик эга, услубий-прагматик эга, номинатив эга, инфинитив эга, феъл предикат, от предикат., a two-component sentence, a simple sentence, a subject, a substantive subject, a substantiated subject, a logical-grammatical subject, a grammatical subject, a stylistic-pragmatic subject, a nominative subject, an infinitive subject, a verbal predicate, a nominal predicate
Мақолада қутбланган ёруғликнинг физик характеристикаларини аналитик ифодалашнинг Стокс усули баён этилган бўлиб, бу усулни келтириб чиқариш йўли оммабоп тарзда таҳлил этилган
Мақолада пахтани жинлаш вақтида толадан ажраган чигитларнинг хомашё валигининг марказий қисмига йиғилиши жараёни ўрганилган. Шунингдек, толадан ажраган чигитнинг ишчи камера ўртасига йиғилиш сабаблари ҳамда хом ашё…
Мақола ўзбек халқ шеваларининг илмий ва амалий тадқиқотлари назарияси ҳамда концепциясига бағишланган. Юқорида айтиб ўтилган ҳаракатлар назария ва концепцияни ҳамда унинг турларини мантиқий асослаш учун…
Мақолада А.Қаҳҳорнинг “Сароб” романидаги деталлар функционаллиги ва динамиклиги ҳақида сўз юритилади.
Мақолада ҳозирги кунда ишлаб чиқарилаётган замонавий синтетик кир ювиш воситаларининг кимёвий таркиби ва шу таркиб асосида уларга товар кодлари беришнинг аҳамияти тўғрисида маълумотлар келтирилган
Media makonining lug ' atiga kiritilganda , anglikizmlar , boshqa xorijiy so ‘ zlar kabi , integrativ o ‘ zgarishlarga uchraydi . Qabul qiluvchi tilda so ‘ zning keyingi muvaffaqiyatli ishlashi uchun , birinchi navbatda…
Мақолада лисоний шахс масаласи, унинг нутқий имкониятлари ҳақида сўз юритилади. Дейксис категорияси прагмалингвистиканинг асосий тадқиқ манбаи сифатида эътироф этилади.
Мақолада Капуто маъносидаги каср ҳосилали тўртинчи тартибли аралаш турдаги тенглама учун нолокал масала ўрганилган. Ўзгарувчиларни ажратиш усули ёрдамида қаралаётган масала регуляр ечимининг мавжудлиги ва ягоналиги…
Мақолада микроматн (суперсинтактик бутунлик – ССБ)ларнинг матннинг энг йирик бирлиги сифатидаги синтактик ва семантик белгиси – композицон қурилиши ҳақида маълумот берилади. Шу билан бирга бундай бутунликлар…
Мақолада Алишер Навоий ижодида муҳим ўрин тутган “Хамса”нинг “Ҳайрат ул-аброр” достонидаги Хожа образи ва унинг келиб чиқиш генезиси ўрганилган. Жумладан, образнинг Ибн Синонинг “Тайр” қиссаси ва Ғаззолийнинг…