<p><em> Мақолада Алишер Навоий ижодида муҳим ўрин тутган “Хамса”нинг “Ҳайрат ул-аброр” достонидаги Хожа образи ва унинг келиб чиқиш генезиси ўрганилган. Жумладан, образнинг Ибн Синонинг “Тайр” қиссаси ва Ғаззолийнинг “Кимёи саодат” асарларидаги илдизлари, Низомий Ганжавийнинг “Маҳзан ул-асрор”, Хусрав Деҳлавийнинг “Матлаъ ул-анвор” асарларидаги талқини, бу борада Навоийнинг ўзига хослиги мисоллар ёрдамида қиёслаб, ўрганилган.</em></p>
| Mualliflar | Мамадалиева, З |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-07-05 |
| Jild | 26 |
| Son | 6 |
| Betlar | 88-93 |
| Til | O‘zbek |
Хожа, “Тайр” қиссаси, “Кимёи саодат”, “Маҳзан ул-асрор”, “Матлаъ ул-анвор”, Низомий Ганжавий, Хусрав Деҳлавий, сайр, саёҳат, хилват, мулк, малаклар олами, Khodja, story “Tayr”, composition “Kimyoi saodat”, “Maxzanul asror”, Nizomi Ganzhavi, Khusraw Dehlavi, stroll, travel, property, seclusion, the world of angels.
Мақолада Капуто маъносидаги каср ҳосилали тўртинчи тартибли аралаш турдаги тенглама учун нолокал масала ўрганилган. Ўзгарувчиларни ажратиш усули ёрдамида қаралаётган масала регуляр ечимининг мавжудлиги ва ягоналиги…
Tinglash kundalik hayotda ham, akademik kontekstda ham insonlar bilan samarali muloqot qilish uchun muhim rol o‘ynaydi. Muloqot va kognitiv qobiliyatlarni rivojlantirish uchun tinglash muhimligiga qaramay, ko‘p yillar…
Media makonining lug ' atiga kiritilganda , anglikizmlar , boshqa xorijiy so ‘ zlar kabi , integrativ o ‘ zgarishlarga uchraydi . Qabul qiluvchi tilda so ‘ zning keyingi muvaffaqiyatli ishlashi uchun , birinchi navbatda…
Ма қолада “оламнинг манзараси” тушунчаси дунёқарашга боғлиқ эканлиги, бу икки тушунчага маданият моҳиятидан келиб чиқиб аниқлик киритиш мумкинлиги тасдиқланади. “Оламнинг манзараси” тушунчаси…
Мақолада А.Қаҳҳорнинг “Сароб” романидаги деталлар функционаллиги ва динамиклиги ҳақида сўз юритилади.
Мақолада “Кеча ва кундуз” романининг 1936 йилдаги илк нашри билан қайта нашрлари матнида кузатилувчи тафовутлар ҳақида сўз юритилади. Мавжуд тафовутлар муаллиф ижодий иродасига дахл қилиш деб баҳоланиб, бу қараш қиёсий…
Мақолада пахтани жинлаш вақтида толадан ажраган чигитларнинг хомашё валигининг марказий қисмига йиғилиши жараёни ўрганилган. Шунингдек, толадан ажраган чигитнинг ишчи камера ўртасига йиғилиш сабаблари ҳамда хом ашё…
Мақолада тараққийпарвар ва миллат фидоийси Усмон Хўжа Пўлатхўжаевнинг Бухоро амирлигида таълимни замонавийлаштириш ва янги усул мактабларини ташкил этишдаги фаолияти манбалар таҳлили орқали очиб берилган.
Мақолада эганинг феълли ва отли гапларда лисоний фарқланиши, эгаларнинг логик-грамматик, грамматик ва услубий-прагматик сингари турлари, шунингдек, эгасиз қӯлланиши мумкин бӯлмаган содда гаплар ҳақида маълумот…
Мақола Сурхондарё воҳасида совет тузумига қарши қуролли ҳаракат тарихига бағишланган. Унда Қизил армияга қарши кураш раҳбарлари, уларнинг фаолияти, қуролли ҳаракат динамикаси таҳлил этилган. Шунингдек, қўрбошиларга…