<p><em>Media</em> <em>makonining</em> <em>lug</em><em>'</em><em>atiga</em> <em>kiritilganda</em><em>, </em><em>anglikizmlar</em><em>, </em><em>boshqa</em> <em>xorijiy</em> <em>so</em><em>‘</em><em>zlar</em> <em>kabi</em><em>, </em><em>integrativ</em> <em>o</em><em>‘</em><em>zgarishlarga</em> <em>uchraydi</em><em>. </em><em>Qabul</em> <em>qiluvchi</em> <em>tilda</em> <em>so</em><em>‘</em><em>zning</em> <em>keyingi</em> <em>muvaffaqiyatli</em> <em>ishlashi</em> <em>uchun</em><em>, </em><em>birinchi</em> <em>navbatda</em><em>, </em><em>u</em> <em>imlo</em><em>, </em><em>orfoepiya</em> <em>va</em> <em>morfologiya</em> <em>qoidalariga</em> <em>muvofiq</em> <em>moslashtiriladi</em><em>. </em><em>Ushbu</em> <em>tadqiqotda</em> <em>biz</em> <em>anglikizmlarning</em> <em>rus</em> <em>media</em> <em>makoniga</em> <em>o</em><em>‘</em><em>tish</em> <em>davridagi</em> <em>fonetik</em> <em>va</em> <em>grafik</em> <em>rivojlanishini</em> <em>ko</em><em>‘</em><em>rib</em> <em>chiqmaymiz</em><em>. </em><em>Buning</em> <em>sababi</em><em>, </em><em>media</em> <em>makonining</em> <em>lug</em><em>'</em><em>atidagi</em> <em>aksariyat</em> <em>qarzlar</em> <em>inglizcha</em> <em>talaffuz</em> <em>va</em> <em>imloni</em> <em>saqlab</em> <em>qoladi</em><em>. </em><em>Shu</em> <em>munosabat</em> <em>bilan</em><em>, </em><em>maqolada</em> <em>ingliz</em> <em>tilidagi</em> <em>lug</em><em>'</em><em>atning</em> <em>morfologik</em> <em>assimilyatsiyasiga</em><em>, </em><em>shuningdek</em><em>, </em><em>media</em> <em>makonining</em> <em>lug</em><em>'</em><em>atiga</em> <em>xos</em> <em>bo</em><em>‘</em><em>lgan</em> <em>rus</em> <em>tilining</em> <em>so</em><em>‘</em><em>z</em> <em>yasalish</em> <em>paradigmasiga</em> <em>kiritilishiga</em> <em>alohida</em> <em>e</em><em>'</em><em>tibor</em> <em>qaratilgan</em></p>
| Mualliflar | Tursunova, Maya |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-07-05 |
| Jild | 29 |
| Son | 1 |
| Betlar | 329-331 |
| Til | O‘zbek |
| DOI | 10.56292/sjfsu/vol29_iss1/a174 |
DOI: 10.56292/sjfsu/vol29_iss1/a174 · Maqolaning asl sahifasi
integratsiya, media makon, oraliq so‘z, mahalliy so‘z, potentsial so‘z, nutqiy ifodalar, semantik neologizmlar, anglikizmlar, ekspressivlik, oraliq anglitsizmlar., integration, media space, occasional word, locale, potential word, speech expressions, semantic neologisms, anglicisms, expressiveness, occasional anglicisms.
Мақолада А.Қаҳҳорнинг “Сароб” романидаги деталлар функционаллиги ва динамиклиги ҳақида сўз юритилади.
Мақолада Капуто маъносидаги каср ҳосилали тўртинчи тартибли аралаш турдаги тенглама учун нолокал масала ўрганилган. Ўзгарувчиларни ажратиш усули ёрдамида қаралаётган масала регуляр ечимининг мавжудлиги ва ягоналиги…
Мақолада пахтани жинлаш вақтида толадан ажраган чигитларнинг хомашё валигининг марказий қисмига йиғилиши жараёни ўрганилган. Шунингдек, толадан ажраган чигитнинг ишчи камера ўртасига йиғилиш сабаблари ҳамда хом ашё…
Мақолада Алишер Навоий ижодида муҳим ўрин тутган “Хамса”нинг “Ҳайрат ул-аброр” достонидаги Хожа образи ва унинг келиб чиқиш генезиси ўрганилган. Жумладан, образнинг Ибн Синонинг “Тайр” қиссаси ва Ғаззолийнинг…
Мақолада эганинг феълли ва отли гапларда лисоний фарқланиши, эгаларнинг логик-грамматик, грамматик ва услубий-прагматик сингари турлари, шунингдек, эгасиз қӯлланиши мумкин бӯлмаган содда гаплар ҳақида маълумот…
Tinglash kundalik hayotda ham, akademik kontekstda ham insonlar bilan samarali muloqot qilish uchun muhim rol o‘ynaydi. Muloqot va kognitiv qobiliyatlarni rivojlantirish uchun tinglash muhimligiga qaramay, ko‘p yillar…
Мақолада қутбланган ёруғликнинг физик характеристикаларини аналитик ифодалашнинг Стокс усули баён этилган бўлиб, бу усулни келтириб чиқариш йўли оммабоп тарзда таҳлил этилган
Ма қолада “оламнинг манзараси” тушунчаси дунёқарашга боғлиқ эканлиги, бу икки тушунчага маданият моҳиятидан келиб чиқиб аниқлик киритиш мумкинлиги тасдиқланади. “Оламнинг манзараси” тушунчаси…
Мақола ўзбек халқ шеваларининг илмий ва амалий тадқиқотлари назарияси ҳамда концепциясига бағишланган. Юқорида айтиб ўтилган ҳаракатлар назария ва концепцияни ҳамда унинг турларини мантиқий асослаш учун…
Мақолада “Кеча ва кундуз” романининг 1936 йилдаги илк нашри билан қайта нашрлари матнида кузатилувчи тафовутлар ҳақида сўз юритилади. Мавжуд тафовутлар муаллиф ижодий иродасига дахл қилиш деб баҳоланиб, бу қараш қиёсий…