<p><em>Мақола турли тизимли тилларда муболаға семантикасини ифодаловчи фразеологик бирликларнинг типологик ва транслатологик аспектларини тадқиқ қилиш масалаларига бағишланган бўлиб, унда биринчи бор қиёсланаётган замонавий инглиз ва ўзбек тилларида ундалма орқпали вокелантирилган вербал бирликларнинг бешта муҳим комуникатив-прагматик турлари аниқланган ва уларни бир тилдан иккинчи тилга таржима қилиш усуллари ишлаб чиқилган.</em></p>
| Mualliflar | Sabirdinov, Akbar |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-07-10 |
| Jild | 23 |
| Son | 1 |
| Betlar | 69-73 |
| Til | O‘zbek |
концептуальная семантика, концептуальная семантика «гипербола», типология гиперболических единиц, вербализованных междометиями, способы перевода гиперболических единиц, вербализованных междометиями, с одного языка на другой., conceptual semantics, conceptual semantics of hyperbole, typology of hyperbolical phraseological units verbalized by direct addresses, ways of translating hyperbolical phraseological units verbalized by direct addresses from one language into the other.
Информационные технологии как один из компонентов целостной системы обучения не только открывают возможности вариативности учебной деятельности, ее индивидуализации и дифференциации, но и позволяют по-новому…
Мақолада суперсегментал бирликлар тадқиқига оид мулоҳазалар баён қилинади. Просодика фонетик-фонологик сатҳнинг юқори бирликларини ўрганувчи соҳа ҳисобланади. Просодик ва интонацион структуранинг умумий ва фарқланувчи…
В статье изложены результаты проведенного педагогического эксперимента , направленного на поиск средств и методов по выявлению одаренныхдетейкзанятиямспортивнойгимнастикой.
Мақолада ўзбек тилидаги сабзавот экинларини ифодаловчи атоқли махсус номлар – фитонимлар мавзу жиҳатидан гуруҳларга ажратилган ва уларнинг лисоний, мотивацион-номинацион хусусиятлари таҳлил қилинган.
Умумий ўрта таълим мактаби ўқувчиларининг оғзаки ва ёзма нутқидаги хатоликларнинг муаммолари ёритиб берилади.
Мазкур мақолада жаҳон тилшунослигида контрастив лингвистика, конфронтатив лингвистика ҳамда чоғиштирма тилшунослик тушунчаларининг ёритилиши хусусида сўз юритилган.
Мақолада ўзбек эколингвистикасининг ҳолати, ушбу соҳага жамият ҳаётининг турли соҳаларига оид жиҳатлари тадқиқ этилган.
Лингвокультурологик талқинлар миллий - маданий семаларни ажратиш йўлидан боради. Миллий-маданий сема лисоний ва нолисоний омиллар яхлитлигида шаклланади. Нолисоний омиллар, шунингдек, тил ҳодисалари маъноларини…
Мақолада Алишер Навоийнинг сўз, суҳбат ва суҳбатдош ҳақидаги қарашларигадоир фикрлар тадқиқи баён қилинган.
Мақолада бадиий адабиётда ижодкор шахс образини қиёсий-типологик, аналитик ўрганилиши, ижодкор образи генезиси, ижодкор образи таснифи хусусида фикр юритилади. Жек Лондоннинг “Мартин Иден”ва Абдулла Қаҳҳорнинг “Сароб”…