Farg'ona davlat universitetining ko'p tarmoqli ekspert taqrizli ilmiy jurnali. Aniq, tabiiy, pedagogika, filologiya va ijtimoiy-gumanitar fanlar bo'yicha maqolalar nashr etiladi.
| Nashriyot | Farg‘ona davlat universiteti |
|---|---|
| Shahar | Farg‘ona |
| ISSN | 2010-8419 |
| e-ISSN | 2181-1571 |
| Tashkil etilgan | 1995 |
| Nashr tillari | O‘zbek, Rus, Ingliz |
| Maqolalar soni | 6295 |
| OAK holati | Ro‘yxatda |
Давлат тилида иш юритувчилар учун ўзига хос ибораларнинг ишлатилиши тушунишни таъминлайди. M а қ олада тил ўрганувчилар учун қўлланилиши мумкин бўлган топшириқлар тавсия қилинади.
Мақола дунё тилшунослари томонидан узоқ йиллардан буён тортишувларга сабаб бўлаётган мавзулардан бири фраземанинг тил бирлиги мақоми хусусида бўлиб, унда бир гуруҳ олимлар фразема компоненти сифатида сўзлар…
Мақолада мулоқотнинг новербал каналлари ва турлари, уларнинг мулоқот жараёнида тутган ўрни, функциялари ҳақида гап боради. Шунингдек, новербал мулоқотнинг турли маданиятлардаги кўринишлари тасвирланади.
Мақолада шу кунгача ишлатилган систематик сўз бойлигини ўрганиш ва унинг келиб чиқиши билан боғлиқ масалалар муҳокама қилинади.
Илмий адабиётлар таҳлили герман тилларида адабиётшунослик терминларининг бир хил ва бир текис ўрганилмаганлигини кўрсатади. Тадқиқот объекти қилиб олган адабиётшунослик терминлари славян, роман ва герман тилларида…
Мақолада тиббий терминлар ҳам сон жиҳатидан, ҳам сифат жиҳатидан жиддий лингвистик таҳлилга муҳтожлиги, уларнинг структур-семантик нуқтаи назардан тадқиқи нафақат замонавий терминологиянинг долзарб йўналишларидан, балки…
Мақолада ўзлашма сўзлар, арабча ўзлашмалар ва уларнинг ўзбек тили луғат тизимидаги ўрни, Навоийнинг сўз ўзлаштириш имкониятлари, шоир асарларида қўлланган арабча ўзлашмалар статистикаси ҳақида фикр…
Мақолада болаларга хос оғзаки ва ёзма матнларнинг яратилишида лингвистик гештальт ҳодисаси нинг матн идрокига хос когнитив ҳолатлари таҳлил этилади.
Мақолада ўзбек тили луғат тизимининг ривожида семантик тараққиётига доир маълумотлар берилган. Бунда тилимизнинг турли даврларига оид ёзма ёдгорликлар лексикаси ва ҳозирги ўзбек адабий тилининг луғат таркиби…
Бугунги кунда Бродскийнинг шахсияти, шеърияти сингари, қарама-қарши ҳис-туйғуларни келтириб чиқаради. Бродский лирикаси мураккаб синтаксиси ва жанрлар хилма-хиллиги билан ажралиб туради. Бродский лирикасининг энг муҳим…
Мақолада муаллиф футуризм адабиётдаги мунозарали авангард тенденцияларидан бири эканлиги, футуристларнинг поэтик қарашлари билан боғлиқ тил ва адабиётдаги янги ҳодисалар, уларнинг назарий платформаси сифатида очиб…
Мазкур мақолада Қ.Норқобил ҳикояларида характерлар руҳиятида психологизм масалалари тадқиқ этилган. Унда “Осмон остидаги сир” ва “Босинқираш” ҳикоялари ўрганилган.
Мақолада Ойбекнинг “Машраб” шеърида Машраб образи талқинидаги ўзига хосликлар ёритилган. Шеърий санъатлар, тасвирий воситалар, бадиий тафсиллардан фойдаланишдаги шоир маҳорати тадқиқ этилган. ХХ аср ўзбек адабиётида…
Мақолада Абдулла Шер ижоди ҳақида сўз юритилиб, унинг ижодидаги Ватанга ва миллатимизга бўлган муҳаббат ғоялари тараннум этилади.
Москва остоналарида жасорат кўрсатган, кўплаб қаҳрамонлар орасида Тўмарисдек довюрак Зебо Ғаниева номи кўпчиликка нотанишдек туюлади. Мақолада ҳақиқий ўзбек аёлининг мардонавор кураши, унинг қизиқ тақдири, урушдаги…
Мақолада тахаллуслар асосида ҳосил қилинадиган таносиб, иттифоқ, ийҳом, тажнис каби шеърий санъатлар ва радиф, нидо каби шеърий унсурлар ҳамда услубий воситалар таҳлили берилган.
Мақолада зукко бахши Раҳматулла Юсуф ўғли томонидан куйланган “Тоҳир ва Зуҳра” достони таъсирида Қора бахши Умиров яратган яна бир достон хусусида сўз юритилади. Бахши ўз иқтидори…
Мақолада бугунги кунда бутун дунё аҳолисини таҳликага солаётан касаллик балосини иложи борича осонроқ ва енгилроқ енгиб ўтиш, Ер шари бўйича тарқалган мафкуравий бузғунчиликлардан ёшларимизни асраб қолишда Алишер…
Мақолада Фарғона водийсининг биринчи шайбоний ҳокими масаласи тарихий манбалар ва адабиётлар асосида тадқиқ этилган.
Мақолада Афғонистоннинг географик жойлашуви, унинг Марказий Осиёдаги геосиёсий ўрни, Афғонистоннинг Марказий Осиёдаги муҳим геостратегик нуқтада жойлашганлиги, XIX аср охири ‒ XX аср бошларида Афғонистоннинг…
Мақолада Амир Темур томонидан Мовароуннаҳрнинг шимоли-шарқий чегараларига кўчириб келтирилган қора тоторлар ва ироқликларнинг 1405-1407 йилларда ўз юртларига кўчиши, ушбу жараённинг уч босқичда амалга ошганлиги ҳамда…
Мақола гендер тенгликка бағишланган бўлиб, унда, хусусан, Ўзбекистонда хотин-қизлар ижтимоий ҳимояси, уларнинг жамият иқтисодий, сиёсий, ижтимоий, маданий ҳаётида фаол иштирокларини таъминлаш юзасидан глобаллашув…
O ‘ zbekiston ta ’ lim sohasidagi hamkorlikni , jumladan , xorijiy ta ’ lim muassasalari bilan qo ‘ shma kadrlar tayyorlashni izchil kengaytirmoqda . Mamlakatimizda rus tiliga qiziqish kuchaymoqda : uni o ‘ rganishga…
Мақолада фавқулодда вазиятларда фуқаро муҳофазаси фанини ўқитишдаги хорижий тажрибалар ва ушбу мамлакатларда фуқаро муҳофазаси ишлари қандай ташкил этилганлиги ҳақида маълумотлар берилган.
Ushbu maqolada inson salohiyati realizatsiyasining amalga oshish jarayonlari, inson tabiatida yashiringan salohiyatini yuzaga chiqarish imkoniyatlari, yo‘llari va o‘ziga xos jihatlari ijtimoiy-falsafiy jihatdan…
Mazkur maqolada inson va tabiat munosabatlari tizimida ekologik taʼlimni rivojlantirishning ijtimoiy ahamiyati tadqiq etilgan. Shuningdek, ekologik taʼlimni yuksaltirish asosida ekologik ongli faoliyatni…
Мақолада мушукларнинг ҳамма ички аъзоларида текинхўрлик қилиб яшовчи Sarcocystistenella Railliet ,1886 нинг мушук танасида қандай ривожланишини аниқлаш мақсадида ўтказилган тажрибанинг натижалари…
Мақолада кундалик ҳаётда одам соғлиғига зарар етказувчи ксенобиотиклар турлари ва улар етказадиган зарар ҳамда улар вужудга келтирадиган заҳарларга карши курашадиган организмнинг ҳимоя механизмлари, айрим…
Мақолада Ўзбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев томонидан берилган топшириқлар, Вазирлар Маҳкамасининг анор етиштириш бўйича чиқарган қарорлари, Ўзбекистонда анор етиштиришни ривожлантириш истиқболлари ҳамда анорнинг…
Мақолада умумий ўрта таълим мактабларида кимё ўқитишнинг бугунги ҳолати юзасидан маълумотлар, кимё ва кимё саноатининг инсоннинг кундалик ҳаётидаги роли, шунингдек, мақсади ўқувчиларнинг кимё асосларини ўрганишга…
Бизнинг тад қ и қ от ишимизда мотор мойларида нефть ва нефть маҳсулотларининг миқдорий таркиби ва уларнинг % даги массавий улушини аниқлаш методикаси келтирилган. Таҳлилий метод асосида нефтнинг мотор мойидаги миқдорий…
Ushbu maqolada bioetika jamiyatning moddiy va ma’naviy paradigmasi sifatida tahlil qilingan bo‘lib, xozirgi zamon jamiyat ijtimoiy taraqqiyotida zamonaviy bioetika va biotexnologiya ko‘p tarmoqli ilmiy-amaliy yo‘nalish…
Мақолада t топологияга нисбатан алгебранинг топологик йордан алгебра эканлиги, яъни ўзгарувчилари бўйича барча алгебраик амалларнинг узлуксиз эканлиги исботланган.
Мақолада ядросида Гаусснинг гипергеометрик функцияси иштирок этган интеграл тенгламаларни интегро-дифференциал операторлар ва уларнинг ба ъ зи композициялари ёрдамида ечиш кўрсатилган.
Maqolada Mishel Montenning ijtimoiy-falsafiy ta’limoti misolida Yevropa Uyg’onish davrining gumanistik antroposentrizm masalalarini ochib berilgan.Shuningdek, mutafakkirning “Tajribalar” asaridagi o‘zlikni anglash…
Mazkur maqolada tasavvuf ta’limoti va Sharq falsafasining yirik vakillaridan biri, “Suhravardiylik” tariqatining asoschisi Abu Hafs Umar Suhravardiyning inson nafsini anglashga doir falsafiy qarashlari“Avorif ul-maorif”…
Мақолада олимпиадаларга тайёрланиш жараёнида масала ечишнинг турлича усулда амалга оширилиши, унда ҳаёти й тажрибага асосланиб ўқитишга , тушунчалар, қоидалар ва уларни кузатишлар, машқ ва мисоллар асосида…
Ushbu maqolada Hamza Hakimzoda Niyoziy o‘z vaqtida lirik she’rlar, ma’rifiy kitoblar, dramalar muallifi sifatida tanilgan. Ayni paytda u yurtimizda sovetlar hokimiyati o‘rnatilganidan so‘ng sovet hukumati mafkurasining…
Мақолада ҳозирги кунда Ўзбекистон олий педагогик таълим соҳасини ривожлантириш юзасидан амалга оширилаётган ислоҳотлар мазмуни ҳақида сўз юритилади. Олий педагогик таълим тизимини ислоҳ қилишда хорижий…
Mazkur maqola zardushtiylik ilohiyot tizimining samoviy mavhum timsollardan biri Mitra va uning funksiyalariga bag‘ishlangan. Mitraning sifatlari - qudratli hukmdor, go‘zal notiq, qomati tik, bo‘ydor, osmoniy bilimdon…
Мақолада кино номларини лингвистик аспектда ўрганишнинг аҳамиятли жиҳатлари хусусида сўз боради. Фильмоним (кино номлари) кинонинг муҳим таркибий қисми бўлиб, номлаш, ахборот бериш, аниқлаш, олдиндан сезиш, диққатни…
Мақолада назарий тафаккур билан идрокий билим ҳосил қилиниши асослаб берилган бўлиб, сўзшакл ва унинг тилдаги қўлланилиши ва нутқда ишлатилиши, унинг вазифалари аниқ кўрсатиб берилган. Шу жиҳатдан маъноси ҳамда…
Ushbu maqolada siyosiy madaniyatning rivojlanish xususiyatlar, siyosiy madaniyat etimologiyasining kelib chiqishi, siyosiy madaniyatning shakllanishi jarayoni bilan bog‘liq ilmiy va siyosiy qarashlar tahlil qilindi…
Dunyo mamlakatlarining har biri o‘z milliy huquqiy tizimiga ega bo‘lib, ularning milliy-davlat, ma’muriy-hududiy tuzilishi, siyosiy boshqaruv tartiblari boshqalarnikidan muayyan darajada farq qiladi. Mazkur farqlar…
Mazkur maqolada demokratik islohotlarni yanada chuqurlashtirish va fuqarolik jamiyatini rivojlantirishda ijtimoiy-siyosiy, sotsial-iqtisodiy, sud-huquq islohotlarining mushtarakligi ochib berilgan. Yoshlarning faol…
Mazkur maqolada islom dinida Qur’on mazmunini tushuntirishda keng qo‘llanilgan ta’vil ilmi, uning tafsirdan farqli tomoni hamda ta’vil usulida Ibn Arabiyning o‘ziga xos jihatlari falsafiy tahlil qilingan.
Ushbu maqolada berilgan burchakni teng uchga bo‘lishning bir usuli bayon etilgan bo‘lib, Arximed usulidan farq qiladi. Bunda har bir qadamdagi amallarning faqatgina sirkul va ikki nuqta belgilangan chizg‘ich yordamida…
Ushbu maqolada XIX asrda Qoʻqon shahrining iqtisodiy rivojlanishi uchun nemis tadbirkorlari faoliyatining tarixiy ahamiyati yoritilgan. Maqolada Qo‘qon shahar banklarining pul aylanmasining tarixiy faktlari keltirilgan…
Maqolada Farg‘ona vodiysidagi urbanizatsiyalashgan hududlarning tuproqlarini texnogen ifloslanishiga ekologik baho berilib, landshaftida tuproqlarning , ayniqsa , sanoat va transport ta’sirida texnogen ifloslanishi…
Internet hayotning deyarli barcha jabhalarida inson rivojlanishining asosiy elementlaridan biriga aylanib bormoqda. Internet makoni jamiyat a'zolarining kundalik nutqida faol qo‘llaniladigan maxsus tilni yaratdi. Uning…