The article explores the life, spiritual lineage, and profound legacy of Bahauddin Naqshband, the founder of the Naqshbandiya Sufi order and the seventh pir of Bukhara. It delves into his birth in Qasri Hinduvon (later Qasri Orifon), his early spiritual training under Muhammad Boboi Samosi, Amir Kulol, and Abdulkholiq Gijduvani, as well as his unique 'Uvaysi' connection. The article examines the core principles of the Naqshbandiya tariqa, including the eleven foundational rules (rashhas) that combine the teachings of Khojagon with the new principles of 'Vuqufi zamon' (awareness of time), 'Vuqufi adad' (awareness of number), and 'Vuqufi qalb' (awareness of the heart). It highlights the slogan 'Dast ba kor, dil ba yor' (Hand in work, heart with the Lord) and discusses the importance of the 'Avrod' (litany) and 'qudsiy' (holy words) as part of his spiritual heritage. The article also covers his travels, meetings with other spiritual figures, and the global spread of the Naqshbandiya order, emphasizing his role in promoting hard work, humanism, and spiritual perfection, which remains a source of guidance for perfecting human character.
| Mualliflar | Navruzova, Gulchehra |
|---|---|
| Jurnal | Ислом тафаккури – Исламская мысль – Islamic thought – |
| Nashr sanasi | 2026-07-23 |
| Jild | 3 |
| Son | 3 |
| Betlar | 9-12 |
| Til | O‘zbek |
Мақолада Хожа Муҳаммад Ориф Ревгарийнинг ҳаёти, унинг Хожа Хизр томонидан «Ориф» деб аталгани, Абдулхолиқ Ғиждувонийга шогирдлиги, «Орифнома» рисоласи ва унинг тасаввуф илмидаги аҳамияти кенг ёритилган. Мақолада Ориф…
Мақолада Шайх Умар Валий Боғистонийнинг ҳаёти, унинг Тошкент вилояти Боғистон қишлоғида таваллуд топгани, Нақшбандия тариқатига алоқадорлиги, Бухорода Шайх Ҳасан Булғорийдан таълим олгани ва тасаввуф соҳасида комиллик…
Мақолада IX-X асрларда Мовароуннаҳрда ҳадис илмининг ривожланиши, жумладан, муҳаддис ва фақиҳ Абдуллоҳ ибн Муҳаммад Субазмунийнинг ҳаёти, илмий фаолияти, устозлари ва шогирдлари ҳақида батафсил маълумот берилган…
Мақолада ўрта аср манбалари, жумладан, Абу Саъд Абдулкарим Самъонийнинг «Китобу-ал-ансоб», Ёқут Ҳамавийнинг «Муъжаму-л-булдон», Ҳожи Халифанинг «Кашфу-з-зунун» ва Жамолиддин Қифтийнинг «Инбоҳу-р-рувот» каби юзлаб…
Мақолада буюк тарихчи, муҳандис Абу Бакр Муҳаммад ибн Жаббор ан-Наршаҳийнинг ҳаёти ва унинг «Тарихи Бухоро» асари ҳақида сўз боради. Асар 943-944 йилларда араб тилида ёзилиб, Сомонийлар ҳукмдорига бағишланган. Мақолада…
Мақолада XII асрда Ироқда Абдулқодир Жийлоний (1077–1166) томонидан асос солинган қодирия тариқатининг асосий қоидалари, тариқатнинг Марказий Осиёга кириб келиши ва унинг моҳияти ёритилган. Абдулқодир Жийлонийнинг…
Мақолада архив ҳужжатлари, хусусан, Ўзбекистон Республикаси Марказий давлат архиви «Қушбеги» фондидаги маълумотлар асосида Бухородаги муқаддас зиёратгоҳлар, жумладан, Абу Ҳафс Кабир Бухорий мақбараси, Мири Хурд Мири…
Мақолада ўрта асрларнинг машҳур форс-тожик шоири Носир Бухорий (XIV asr) девонининг бугунги кунгача сақланиб қолган бешта қўлёзма нусхаси — Наманган, Душанбе, Санкт-Петербург, Тошкент ва Теҳрондаги нусхалар ҳақида…
Мақолада бошқирд олими, маърифатпарвар Аҳмад Заки Валидий Тўғоннинг 1913-1914 йилларда Туркистонга, хусусан, Бухорога қилган илмий сафари, унинг қўлёзмалар, кутубхоналар ва тарихий ҳужжатлар билан ишлаши батафсил…
Мақолада Ўзбекистонда зиёрат туризми бозорининг ривожланиши, уни тартибга солишда институционал механизмларнинг роли ва иқтисодий аҳамияти чуқур тадқиқ қилинган. Муаллиф мамлакатимизда 7,4 минг маданий мерос объекти…
Ислом тафаккури – Исламская мысль – Islamic thought – — barcha maqolalar