This article describes the pests encountered during the storage of unabi fruits in the warehouses of the republic and methods of dealing with them.
| Mualliflar | Муродов Бақожон Эгамберди ўғли, б.ф.н.,, Зайниев Аслиддин Абдураҳмон ўғли, етакчи илмий ходим,, Яҳёев Жўрабек Нодиржон ўғли, кичик илмий ходим,, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси ИТИ. |
|---|---|
| Jurnal | Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) |
| Nashr sanasi | 2026-04-07 |
| Son | 102 |
| Til | O‘zbek |
Zízíphus jujúba, warehouse, сryptolestes minutus, plodia interpunctella, оryzaephilus surinamensis, тrogoderma versicolor, fumigation. Шифобахшлиги ва фойдали моддаларга бойлиги билан алоҳида аҳамиятга эга бўлган мевали дарахтлардан бири субтропик ўсимлик унабидир. Унаби қимматбаҳо мевали дарахтлар қаторига кириб, кейинги йилларда мамлакати- мизда кенг тарқалмоқда. Ушбу ўсимликнинг янги навлари ўсимликлар карантини қоидаларига мувофиқ четдан кел- тириб иқлимлаштирилмоқда. Унаби Ўзбекистоннинг барча ҳудудларида яхши ўсиб ривожланади. Республикада етиш- тирилаётган унаби навларининг деярли барчаси Хитойдан келтириб кўпайтирилмоқда. ТошДАУнинг бир гуруҳ олимлари томонидан унабининг Хитойдан келтирилган навларини иқлимлаштириш жараёни, пайвандлаш муддатлари, усулла- ри, пайвандтаг етиштириш агротехнологиялари ўрганилган ва илмий тавсиялар берилган. Унаби ҳосилини нафақат ўсув жараёнида, балки омборхо- нада сақлаш даврида ҳам зараркунандаларга қарши сама- рали кураш олиб бориш, офатнинг тур таркиби ва биологик хусусиятлари ўрганиш талаб этилади. Унаби меваси витамин ва минералларга ва қанд моддасига бойлиги сабабли уни сақлаш жараёнида кўпгина зараркунан- далар зарар етказиши аниқланди. Унаби меваларини омборхонада сақлаш даврида қуйидаги зараркунандалар билан зарарланиши 2017-2022 йилги куза- тишлар жараёнида маълум бўлди: Жануб омбор парвонаси - Plodie interpunctella. Суринам унхўри - Oryzaephilus surinamensis. Кичик ун митаси - Tribolium confusum. Чипорранг терихўр қўнғизи - Trogoderma versicolor каби қатор зараркунандалар билан зарарланиши аниқланди. Кузатишларимиздан шу нарса маълум бўлдики, жануб омбор парвонаси (Plodie interpunctella) омборда чилонжийда мевасини пўст қисмига ташқи томонидан тухум қўяди. Ту- хумдан личинкалар 3-5 кунда чиқиб мева пўстини кемириб тешади ва ички қисмига кириб меванинг ички эт қисми билан озиқлана бошлайди. Кузатишларимизда имагосининг узунли- ги қанотлари йиғилган ҳолатида 6-9 мм атрофида, личинкаси- нинг узунлиги 11-15 ммлиги аниқланди. Ушбу зараркунанда фақат личинкалик давридагина зарарлайди. Унаби мевасини сақлаш жараёнида зарар етказувчи ҳашаротлар синфининг қаттиққанотлилар туркумига мансуб зараркунандаларнинг барча тури ривожланишининг икки босқичида яъни личинка ва вояга етган босқичида зарар етказиши аниқланди. Суринам унхўри, кичик ун митаси ва чипорранг терихўр қўнғизлари икки ривожланиш босқичида зарар етказиб меваларни истеъмолга яроқсиз ҳолга келтиради. Унаби мевасини сақлаш даврида зарар етказаётган барча зараркунандалар личинкаси меванинг эт қисмини кемириб озиқланади ва ўзидан чиқарган чиқиндилари билан ифлослантиради. Зарарланган мевалар инсон ис- теъмоли учун яроқсиз бўлиб қолади, ушбу меваларни чорва ҳайвонлари учун озуқа сифатида ҳам ишлатиш мумкин бўлмайди. Омборхонада учрайдиган барча зараркунандаларга қарши квикфос 57% фосфин асосли фумиганти билан синов ишлари олиб борилди. Бунда бир метр куб ҳажмдаги омборхона учун 25 0С ва ундан юқори ҳароратда 6 грамм миқдорида ушбу фумигантни сарфланиши натижасида 100 % зараркунанда- ларнинг нобуд бўлишига эришилди. Фумигация ишларини олиб боришда омборхонани герметик берклигига ҳамда ҳаво ҳароратининг 15 0С дан паст бўлмаслигига эътибор қаратиш лозим. Фумигация ишларини паст ҳаво ҳароратида амалга оширилиши яхши самара бермайди. Унабини омборхонада сақлаш давридаги барча зарарку- нандалар иқтисодий жиҳатдан хавфли ҳисобланади ҳамда, унаби, склад, малый мучной хрущак, южная амбарная огневка, суринамский мукоед, пёстросветный кожеед, фумигация.
Zang kanasi dala pechak o‘tida (Convolvulus arvense) va qizil ituzumda (Solanum dulcamara L.) o‘rtacha, qora ituzumda (Solanum nigrum L.) kuchli rivojlanishini hisobga olgan holda, ushbu begona o‘tlardan dala…
Ушбу мақолада тут парвонаси тухумларига қарши паразит энтомофаглардан Trichogramma ostrinae турини лаборатория шароитида қўллаб кўрилди. Бунда паразит:тухум нисбатлари турлича қилиб олинди жумладан 1:5, 1:10, 1:15…
We have set ourselves the main goal of spreading all pests affecting potatoes and their spoilage, as well as de- veloping measures to combat them. We have begun to analyze the bioecology of the potato moth, which is…
Mazkur maqolada shiralarning (Aphididae) bir necha turlari respublikamiz arpazorlarida keng tarqalgan turlari va bu shiralarning bioekologiyasi, tur tarkibi, turlarining tarqalish areali, ularning jiddiy zarar keltirish…
В статье проведено исследование в Ташкентской и Кашкадаръинской областях с целью изучения распространения четырехнитевого крыжовника в бобах. По результатам исследования было установлено, что вредители вредят бобам на…
Мазкур мақолада трипсларнинг (Thysanoptera) бир неча турлари республикамиз ғаллазорларида кенг тарқалган турлари ва бу трипсларнинг биоэкологияси, тур таркиби, турларининг тарқалиш ареаллари, уларнинг жиддий зарар…
В статье представлен видовой состав вредителей в агробиоценозе цветной капусты, их вред и при- менение против них биологических средств и их эффективность. Своевременные и качественные мероприятия био- логической борьбы…
В этом статье изучено основной видовой состав повреж степень и их систематики растение подсолнечники которая выращивается в нашей Республике
Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) — barcha maqolalar