<p><em>Дар мақола сухан перомуни қиёс ва муқобалаи “Арафот-ул-ошиқин”-и Тақиуддин Муҳаммади Авҳадӣ ва “Тазкират-уш-шуаро”-и Мутрибии Самарқандӣ меравад. Дар таҳқиқ муқоисаи ин ду тазкира, ки ҳарду дар мавриди шоирони асри XVI маълумот медиҳанд, ба хулосае омадем, ки шояд аз сабаби дастрасӣ надоштани Авҳадӣ ба “Тазкират-уш-шуаро”-и Мутрибӣ ва ё аз маълумоти он бехабар буданаш, агарчи мустақиман ба китоби Мутрибӣ ишора накардааст, аммо бо чанд далел таъсири тазкираи Мутрибӣ дар омода шудани маводи “Арафот-ул-ошиқин” ба назар мерасад, ки яке аз муҳимтарини онҳо ҳамгунагии маълумоти. Дар мақола қайд карда мешавад, ки “Тазкират-уш-шуаро”-и Мутрибӣ дар омода шудани маводи “Арафот-ул-ошиқин” ҳамгунии маълумоти тазкиранигорон роҷеъ ба ҳаёти шуаро мебошад. Ба ҳамин равиш зикри чанд шоир, монанди Доии Андиҷонӣ, Мавлоно Ҳаётӣ, Аниси Ироқӣ ва ғайра, ки дар муқоисаи ин ду тазкира ба қалам омадааст, ба риштаи таҳқиқ кашида шуда, дар қисмати хотимавии мақола ишора мешавад, ки тазкираи “Арафот-ул-ошиқин” дар баъзе маврид маълумоти “Тазкират-уш-шуаро”-ро такмил дода бо баёни фасеҳтар ақидаронӣ намуда бошад, Мутрибӣ ба дақиқбаёнии маълумотҳо арзишмандии тазкираашро афзудааст, ки қобили қайд мебошад.</em></p>
| Mualliflar | Qurbonalieva, Maxfirat, забонҳои, шарқи |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-06-22 |
| Jild | 29 |
| Son | 1 |
| Betlar | 399-404 |
| Til | O‘zbek |
| DOI | 10.56292/sjfsu/vol29_iss1/a83 |
DOI: 10.56292/sjfsu/vol29_iss1/a83 · Maqolaning asl sahifasi
Мутриби Самарқандӣ, “Тазкират-уш-шуаро”, Тақиуддин Муҳаммади Авҳадӣ, “Арафоту-уш-ошиқин”, муқоиса, тазкира, тазкиранигорӣ., Mutribi Samarkandi, “Tazkirat-ush-shuaro”, Takiuddin Muhammadi Avhadi, “Arafot-ul-oshikin”, comparison, anthology.
Дар мақола ҷузъиёти муҳимтарин ва паҳлӯҳои норавшани зиндагиномаи Мирсиддиқхони Ҳашмати Бухороӣ бар асоси тазкираҳои поёни қарни ХIХ ва аввали қарни ХХ ва инчунин осори муҳаққиқон мавриди таҳқиқу баррасӣ қарор…
Ushbu maqolada akademik G‘.G‘ulomning lirik merosi o‘rganilgan. Unda shoirning muayyan she’rlari misolida Bedil ijodiy me’rosining G‘.G‘ulom lirikasiga ta’siri tadqiq etilgan. G‘.G‘ulomning Bedilga murojaat qilishi…
Ushbu maqolada o‘zbek adabiyoti taraqqiyotida lingvistik hodisalardan biri bo‘lgan paralingvistikaning kulgi uyg’otishdagi estetik ahamiyati ilmiy-nazariy tahlil qilingan. Tadqiqotda xalq og’zaki ijodining lof, latifa…
Мақола сўзларнинг фоносемантик маъноси тадқиқига бағишланган. Ҳар қайси ҳарфнинг маъно англатиши ассоциатив тажрибаларда қатнашган шахсларнинг жавоблари орқали аниқланганлиги ифодаланади.
Ingliz tilini o’rgatishda o’qituvchilar ko’pincha o’z o’quvchilarining diqqatini o’tiladigan dars mavzusiga jalb qilish uchun ko’p harakat qilishlari zarur, shunda o’quvchilarga o’rganish jarayonida zavqlanish hissini…
Мақола Кетрин Мансфилднинг қисқа ҳикояларида аёлларнинг ёлғизлиги мавзусини муҳокама қилишга қаратилган . Унинг қисқа ҳикояларида аёлнинг жамиятдаги ўрни , мавқеи ва қадриятлари акс этган . Мансфилд қашшоқ ҳаёт…
Maqolada O‘zbekiston xalq yozuvchisi Shuhratning she’riyatimiz taraqqiyotiga qo‘shgan hissasi qator asrlari tahlili misolida yoriladi. Shoirning tasviriy ifoda va vositalardan samarali foydalnib lirik kartinalar…
Мақолада 1917 – 1921 йилларда совет ҳокимияти томонидан ота - онасидан ажра л ган болалар ўртасида ҳуқуқбузарликлар профилактикаси бўйича амалга оширилган айрим ишлар фактлар асосида ёритилган.
Ushbu maqolada Isajon Sultonning “Alisher Navoiy” romani da keltirilgan sinonimlar lingvopoetik jhatdan tahlil etilgan. Yozuvchining bu romani nashr etilganiga uncha ko‘p vaqt o‘tmagan bo‘lsa-da, adabiyotshunoslik…
Кўп манбалар ва архив маълумотлари таҳлили асосида Ўзбекистон ва Озарбайжон ўртасидаги Гуманитар алоқалар тарихи ва уларнинг бугунги кундаги дўстона алоқалари кўриб чиқилади. Мақолада Иккинчи Жаҳон уруши даврий…