Мазкур мақолада F7 дурагай комбинацияларда ажратиб олинган тизмаларда хўжалик учун муҳим бўлган белгилар ўртасидаги коррелятив боғлиқликлар баҳоланди. Хусусан, тола чиқими, бир дона кўсакдаги пахта вазни, 1000 дона чигит вазни ва тола узунлиги ўртасидаги ўзаро боғлиқликлар таҳлил қилинди. Натижалар шуни кўрсатдики, айрим тизмаларда белгилар ўртасида ижобий, айримларида эса салбий боғлиқликлар кузатилди. Шунингдек, ўртача ижобий боғлиқлик тола узунлиги ва тола чиқими T-863-66 (R=0,65), T-556-59 (R=0,42), T-496-99 (R=0,39) ва шу билан бирга, тола узунлиги ва бир дона кўсакдаги пахта вазни T-496-99 (R=0,56), T- 693-95 (R=0,40), T-317-20 (R=0,34) тизмаларда қайд этилди. Натижалар тахлилига кўра, корреляция кучи селекцияда бир нечта белгини бир вақтда яхшилаш ёки айрим белгилар ўртасидаги салбийларини инобатга олган ҳолда танлаш зарурлигини кўрсатади.
| Mualliflar | Тўхлиев Муслимбек, Намазов Шодмон, Содиқова Озодахон, Матёқубов Сухроббек |
|---|---|
| Jurnal | Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) |
| Nashr sanasi | 2026-04-01 |
| Son | 1 |
| Til | O‘zbek |
| DOI | 10.63241/2026133akhv |
DOI: 10.63241/2026133akhv · Maqolaning asl sahifasi
Paxta hosildorligi shakllanishi juda ham murakkab belgi hisoblanadi. Hosildorlik g‘o‘za o‘simligidagi ko‘saklarning soni va bitta ko‘sakdagi paxtaning vazni bilan aniqlanadi. Shu bilan birga hosildorlik ko‘p boshqa…
Мақолада Республиканинг жанубий минтақаси шароитида маҳаллий кузги юмшоқ буғдойнинг янги “Шукрона” навини етиштиришда мақбул суғоришлар сони ёритилган. Олиб борилган тажрибалар нанижаларига кўра хулоса қилиш мумкинки…
Тадқиқотларда ВТ генли намуна ва маҳаллий навлар иштирокидаги дурагай авлодларни кўсак қуртига бардошлилиги бўйича (С- 6524хВТ), (ВТхШодиёна) ва (С-2610хВТ) комбинацияларининг О-17, О-19, О- 22, О-31, О-43, О-53 ва О-56…
Ushbu maqolada olib borilgan ilmiy tadqiqot ishlari natijasida kuzgi bug‘doy hosildorligiga bevosita ta’sir etuvchi biometrik ko‘rsatkichlar: boshoq uzunligi, bitta boshoqdagi boshoqchalar soni, bitta boshoqdagi don…
Ushbu maqolada dorivor shirinbarg – Stevia rebaudiana o‘simligining barg soni va barg hosildorligiga fosforli o‘g‘it me’yorlarining ta’siri o‘rganildi. Tadqiqot natijalariga ko‘ra, fosforli o‘g‘it me’yori oshib borishi…
Toshkent viloyati sharoitida kuzgi yumshoq bug‘doyning 60 dan ortiq mahalliy va xorijiy navlarining fenologik rivojlanishi, boshoq uzunligi, 1000 dona don vazni va hosildorlik ko‘rsatkichlari o‘rganildi. Fenologik…
Ушбу мақолада кўп йиллик дарахтзорларнинг ҳисобини юритишда учраётган муаммолар таҳлил қилинган. Маълумотларнинг аниқ эмаслиги, ташкилий ва техник камчиликлар, молиявий қийинчиликлар, иқлимий омиллар ҳамда мутахассислар…
Ushbu tadqiqotda kuzgi bug‘doyda hosildorlik tarkibiy qismlarining shakllanishiga o‘simlik ekstraktlarining ta’sirini baholash natijalari keltirilgan. Insektitsid xususiyatlariga ega Datura stramonium ekstraktini…
Bugungi kunda Respublikamiz zamonaviy tibbiyotida rasmiy ravishda qo‘llanilmaydi, bu esa Aesculus hippocastanum L.ni kimyoviy jihatdan to‘la o‘rganish, natijada tarkibidagi biologik faol birikmalar asosida oziq-ovqat…
Назорат синов кўчатзорида шолининг F6 дурагай тизмалари дон сифат кўрсаткичлари бўйича таҳлил қилинди. Гуруч чиқиши 67,2–70,1 % оралиғида, бутун гуруч чиқиши 84,6–87,2 % оралиғида қайд этилди. Дон узунлиги 8,2–9,0 мм…
Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) — barcha maqolalar