Инфекция конидий гриба V. dahliae играет важную роль в патогенезе увядания хлопчатника, т.е. вилта. Конидии гриба многочисленно образуются в пораженных растительных остатках и распространяются на большие расстояния посредством воды и ветра. Annotation. Infection with conidia fungus V. dahliae plays an important role in the pathogenesis of uvyadaniya hlopchatnika, t.e. vilta. Conidia fungus mnogochislenno obrazuyutsya in porazhennyx rastitelnyx ostatkax and rasprostranyayutsya on bolshie rasstoyaniya posredstvom water and wind. Ғўзанинг сўлиши, яъни вилт касаллигини патогенези да V.dahliae замбуруғнинг конидия инфекцияси муҳим аҳамиятга эга. Замбуруғнинг конидиялари зарарланган ўсимлик қолдиқларида кўплаб ҳосил бўлади ва сув ҳамда шамол орқали катта масофага тарқалади. Тошкент, Фарғона ва Қашқадарё вилоятларининг ғўза экилган майдонларининг 0-10 см, 10-20 см, 20-30 см тупроқ чуқурлигидан олинган намуналар ТошДАУнинг “Агробиотехнология” кафедрасининг лабораториясида ғўзада вилт касаллигини қўзғатувчи ҳамда бошқа гуруҳга мансуб замбуруғларни ажратиш учун микологик тахлил амалга оширилди. V.dahliae ҳосил қилган конидияларнинг асосий қисми ташқи муҳитнинг ноқулай омиллари таъсирида нобуд бўлади [2,4]. Лекин бўндай конидиялар ғўза баргларига тушиб қолса, қулай шароит юзага келиши билан устьи цалар орқали ўсимлик тўқимасига кириб, сўлиш касал лигини қўзғатиш имкониятига эга бўлади [6]. Баъзи ҳолларда эса ноқулай шароит таъсирида конидиялар анастомозалар ҳосил қилади ва улар дан кейинчалик ташқи муҳит омилларига чидамли бўлган ҳамда қишлаб чиқишга мослашган микро склероцийлар юзага келади. Бу микросклероцийлар ўсимлик қолдиқларида узоқ муддат сақланиб қолиб инфекция манбаи сифатида хизмат қилади [1,3]. Шу сабабли ғўзада вилт касаллигини қўзғатувчи V.dahliae замбуруғини турли озиқа муҳитида ўстириб, конидия лар ва микросклерацийларни ҳосил бўлишига уларни таъсири ўрганилди. V.dahliae замбуруғини ўстириш учун оч агарли озиқа (1 л сув 15 г агар қўшилган) ва сусло агарли озиқа муҳитларидан фойдаланилди. Агарли озиқа муҳитларига экиладиган конидияларнинг миқдори Горяев камераси асосида ҳисоби олиниб, кониди яси 5∙104 кҳқб/мл бўлган титрдаги суспензия тайёрланди. Оч агарли озиқа муҳитида экилган конидиялардан 1-суткада 10-40% ўсиб чиқди. 2- суткада қолган конидия ларни ўсиб чиққанлиги аниқланди. Конидияларни дастлаб униш даврида хар биридан 1-5 тагача оидийлар ҳосил бўлади. Бу конидиялардан жадал ҳолда анастомозалар юзага келиши кузатилди. Мазкур жараён охирида улардан микросклероцийлар пайдо бўлганлиги кузатилди. Сусло агарли озиқа муҳитида конидияларни ўсиши оч агарли озиқа муҳитида бўлгани каби кечди. Лекин бу озиқа муҳитида 1-суткада 50-80% конидиялар ўсиб чиқди ва оидийлардан микросклероцийларни ҳосил бўлиш муддати бироз чўзилди. Тажрибада ишлатилган озиқа муҳитларига ғўза барги қайнатмаси қўшилганда конидиялардан микросклероций ларни ҳосил бўлиши кўпроқ ва жадал кечиши аниқланди. Демак вилт касаллигини қўзғатувчи замбуруғни асосий инфекция манбаи бўлган микросклероцийларни кўплаб юзага келишига зарарланган ғўзанинг қолдиқлари са бабчи экан. Миракбар ЗУПАРОВ, Сирожиддин ЖЎРАЕВ, ТошДАУ доцентлари.
| Mualliflar | М.ЗУПАРОВ, С.ЖЎРАЕВ |
|---|---|
| Jurnal | Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) |
| Nashr sanasi | 2026-04-07 |
| Son | 2 |
| Til | O‘zbek |
Андижон вилояти иқлими шароитида тут парвонаси табиий душманларининг таркибини аниқлаш бўйича олиб борилган тажрибалар натижаларининг таҳлили келтирилди. Ушбу тажрибаларда 4 та туркум ва 4 та оилага мансуб бўлган 8 та…
Among the intensive technologies used in the development of cotton growing, crop rotation, proper placement of crop varieties, efficient use of mineral fertilizers, improvement of agricultural techniques used in…
Ушбу мақолада мевали дарахтларга зарар келтирувчи шираларнинг турлари, биологик хусусиятлари, зарари ҳамда уйғунлашган кураш усуллари бўйича тадқиқот натижалари келтирилган. Шу жумладан,олма яшил шираси, қизил қон бити…
Научные исследования по биологии, экологии, эволюции и взаимодействию нематод родов Heterodera и Meloidogyne с растениеводителями в Узбекистане П.П. Архангельский (1987), А.Т. Тулаганов (1960 1975 1978) Ш.Х. Хуррамов…
Мақолада ғаллазорларда учрайдиган сариқ занг касаллиги ҳамда уларга қарши кимёвий кураш олиб боришда қўлланиладиган фунгицидлар бўйча тавсиялар берилган.
Мақолада бошоқли дон экинларида энг кўп учрайдиган зараркунандалар (зарарли хасва, шилимшиққурт, ширалар, буғдой трипси) ва уларга қарши курашда қўлланиладиган кимёвий воситалар тўғрисида маълумотлар берилмоқда.
Лебазол препаратлари ғўзанинг 4-5 чин барг, шоналаш ва гуллаш даврида (Лебазол ПК Макс. Лебазол Магфос,Нутрипилант 8-8-6, Лебазол Бор, Лебазол Магс СК. Лебазол калий 450, Лебазол Квадиро микс ва Аминазол) қўлланганда…
Республиканинг жанубий минтақаларида ташқи мухит омилларлари буғдой ҳосилдорининг пасайишига сабаб бўлади. Иссиқлик ва қурғоқчилик ва бошка омилларнинг таъсири буғдойнинг ривожланиш даврида айниқса дон тўлиш…
Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) — barcha maqolalar