мақолада токнинг ташқи карантин касалликлари ва бошқа ҳавфли карантин касалликларини тарқалиши, зарари ва карантин чора- тадбирлари бўйича маълумотлар берилган. Калит сўзлар: ток, касаллик қўзғатувчи, антракноз, оидиум, мильдю, карантин касалликлар, тарқалиш, зарар. Республикада 75 минг гектардан ошиқ майдонда токзорлар мавжуд. Афсуски,токзорларда доғли антракноз, оидиум ва мильдю касалликлари кўп учрайди. Токнинг ташқи карантин касалликларидан узум сўлиш касаллиги (Phomopsis viticola Sacc.), ток бактериози (Xylella fastidiosa Wells et al.), узум нинг бактериал сўлиши (Xylophilus ampelinus (Panagopoulos) Willems, Gillis, Kersters, van den Broeke & De Ley), ток баргла рининг заррин сарғайиш касаллиги (Candidatus Phytoplasma vitis), токнинг қисқа бандли вирус касаллиги (Grapevine fanleaf virus), токнинг вирусли доғланиш касаллиги (Grapevine fleck virus (GFKV), ток барглари бужмайиш касалиги 1-тур (Grapevine leafroll-associated viruses GLRaV-1), ток барглари бужмайиш касалиги 2-тур ( Grapevine leafroll-associated viruses GLRaV-2,), ток барглари бужмайиш касалиги 3-тур (Grapevine leafroll-associated viruses GLRaV-3) ва ток клостеровируси (ток А вируси) (Grapevine virus A (GVA)) касалликлари мавжуд. Токнинг бактериал чириш касаллигини актиномицетлар (Actinomycetes) синфига кирувчи Xanthomonas ampelina бактерияси келтириб чиқаради. Касаллик Греция, Франция, Испания, Португалия ва Жанубий Африкада тарқалган. Касаллик белгиларига асосланиб, ток бактериал чириши Австрия, Швейцария, Сербия, Болгария, Тунис, Канар орол лари ва Аргентинада учраши таъкидланган. Ўзбекистонда бу касаллик қайд қилинмаган.
| Mualliflar | Ю.БЎРАНОВ, А.МАМБЕТНАЗАРОВ, Г.ТУРАМУРАДОВА |
|---|---|
| Jurnal | Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) |
| Nashr sanasi | 2026-04-07 |
| Son | 3 |
| Til | O‘zbek |
ток, касаллик қўзғатувчи, антракноз, оидиум, мильдю, карантин касалликлар, тарқалиш, зарар.
The article describes the bioecological features of development and harmfulness of melon fly on crops of melons in conditions under Karakalpakstan. There were studied the active influence factor for mass development of…
Мақолада Республикамизнинг уруғ мевали боғларида учраб сезиларли даражада зарар келтириб уруғ мевали боғларда учровчи зараркунандаларининг тур таркиби хилма хиллиги олма куяси, дўлана гирдак куяси қарши 2019 йилларда…
Мақолада олма мева арракаши (Haplocampa testudinea klug) нинг мева боғ агробиоценозида биологик хусусиятлари ва унга таъсир этувчи омиллар тадқиқ қилинган. Арракашнинг зарар етказиш хусусиятлари ва етказадиган зарари…
ушбу мақолада оддий эман дарахтининг ун-шудринг касаллигини қўзғатувчилари, касаллик белгилари, зарари ҳамда уларга қарши кураш чоралари ўрганилган. Олинган маълумотлардан оддий эман дарахтини ун-шудринг касаллигидан…
Мақолада зарарли темирчакларнинг табиий кушандалари тўғрисида маълумотлар келтирилган. Жумладан, бешиктебратар, қўнғизлар, арилар, йиртқич ўргимчаклар, қизилкана ва бошқа кушандалари тўғрисида. Калит сўзлар: Зарарли…
Мақолада мевали дарахтларнинг энг хавфли зараркунандалари, жумладан, олма қурти, қалқондорлар, олма ширалари, қон бити ва зарарли темирчаклар ва уларга қарши кураш чоралари курсатилган. Калит сўзлар: боғ…
Ушбу мақолада Тошкент вилоятида соя экинида кенг тарқалган ва зарар етказадиган зараркунандаларнинг тур таркиби, ривожланиш хусусиятлари ҳамда уларга қарши кураш инновацион кураш усуллари бўйича олиб борилган тадқиқот…
Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) — barcha maqolalar