Ушбу мақолада арпани дон куяси тухумида зарарлаш меъёрини аниқлаш бўйича тажриба ишлари баён этилган ҳамда бунда асосан 1 кг. арпани зарарлаш учун 0,6, 0,65 ва 0,7 граммдан дон куяси тухумидан фойдаланиш мумкинлиги аниқланди ва 1г. арпани зарарлаш учун дон куясидан фойдаланилганда юқоридаги вариантларга нисбатан ўртача 0,5 , 0,625 ва 0,7 кг.гача қўшимча арпа кам зарарланиши аниқланди.
| Mualliflar | М.АРСЛАНОВ, Ф.ДАВЛАТОВА, Д.ХУРМАМАТОВА |
|---|---|
| Jurnal | Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) |
| Nashr sanasi | 2026-04-07 |
| Son | 101 |
| Til | Ingliz |
зерновая печь, лаборатория, кастрюли.
Maqolada O‘zbekiston Respublikasi hududida g‘uza ekin maydonlaridagi g‘uza tunlami zararli sonining kupayishi natijasida keskinlikning doimiy kuchayib borishining ob‘ektiv va subektiv sabablari kompleksi ko‘rib…
Мазкур мақолада нўхат ўсимлигининг аҳамияти ва асосий зараркунандаларининг зарари ва тур таркиби биоэкологияси ҳамда нўхатга жиддий зарар келтирадиган зараркунандаларидан бири бўлган нўхат донхўрининиг жиддий зарари ва…
Мазкур мақолада полиз экинлариниг аҳамияти ва асосий зараркунандаларининг зарари ва тур та ркиби,тарқалиши,биоэкологияси ҳамда полиз экинларининг зарарли организмларига қарши курашнинг замонавий усуллари баён этилган.
Ушбу мақолада тутнинг янги навликка номзод 5 та селекцион номерлари: №1-11, №2-11, №3-11, №4-11, №5-11 ва қиёсловчи Тожикистон уруғсиз нави барглари билан Ипакчи 1, Ипакчи 2, Гўзал, Марварид тоза зотларимиз парвариш…
Андижон туманидаги «Оқ олтин» фермер хўжалигида табиатда табиий кушандаларнинг миқдори ўрганилганда помидорда олтинкўз имагоси миқдори 100 та ўсимликда май ойида (3-12 та) ва июн ойидан бошлаб унинг сони (13-22 та)…
мақолада карамнинг асосий зараркунандалари,зарари, биоэкологияси ва унга қарши кураш чора- тадбирлари баён этилган.
Agro kimyo himoya va o‘simliklar karantini (O‘simliklar himoyasi va karantini) — barcha maqolalar