<p>Мақолада сабзавот-полиз зараркунанда ҳашаротларининг энтомофаглари таксономик жиҳатдан, энтомологик услублар асосида таҳлил этилган. Тадқиқотлар ушбу ҳудудда доминантлик қилувчи энтомофагларнинг 5 туркумига мансуб 17 оиланинг 72 тури учрашини кўрсатди. Марказий Фарғона энтомофаунасида чўлга хос турлар ва абориген турлар улуши кўп, бироқ адвентив ёки аллохтон турлар алмашинуви секиндир.</p> <p>Сабзавот-полиз экинлари ҳашаротлари табиий кушандалари Hemiptera туркумининг 5 та оиласига мансуб 8 тур, Hymenoptera – 6 оиланинг 21 тури, Coleoptera – 2 оилага мансуб 27 тур, Neuroptera – 1 оиланинг 4 тури ва Диптера туркумининг 4 оилага мансуб 12 турни ташкил этади.</p> <p>Сабзавот-полиз экинлари зараркунандаларида аниқланган табиий кушандаларнинг 19 тури учраш даражаси юқори, 22 тури тез-тез учровчи ва қолган 31 тури эса кам ёки тасодифан учровчи ҳашаротлардир. Энтомофагларнинг 6 тури монофаг бўлиб, 31 тури олигофаг ва 35 тури полифагдир. Улар хўжайин ёки ўлжа организми билан озиқланишига кўра 41 тури йиртқич ва 31 тури паразитлик қилади.</p>
| Mualliflar | Zokirov, Islomjon, Yusupova, Shoirakhon, Yoqubov, Abutolib |
|---|---|
| Jurnal | FarDU ilmiy xabarlari |
| Nashr sanasi | 2023-07-11 |
| Jild | 28 |
| Son | 1 |
| Betlar | 32-37 |
| Til | O‘zbek |
| DOI | 10.56292/sjfsu/vol28_iss1/a4 |
DOI: 10.56292/sjfsu/vol28_iss1/a4 · Maqolaning asl sahifasi
сабзавот-полиз, агроценоз, фауна, ҳашарот, энтомофаг, Марказий Фарғона., vegetable and melons, agrocenosis, fauna, insects, entomophages, Central Fergana
Mazkur tadqiqotning maqsadi-quydagicha belgilanadi. O‘zbekistonda uchrovchi kurkunaklar- Merops avlodiga mansub turlarning (tillarang kurkunak-Merops apiaster va ko‘k kurkunak-Merops persicus) ozuqa tarkibini hamda…
Mazkur maqolada almashinish darajasi (AD) 0.80-0.85 va polimerlanish darajasi (PD) 950-1050 bo‘lgan tozalangan natriy-karboksimetilsellyuloza (NaKMS) va rux nitrat (Zn(NO 3 ) 2 ) eritmalaridan kimyoviy usul yordamida…
Мақолада қадимги макон – Зараутсой қ оя тошларга чизилган ибтидоий суратлар , Зараутсойдаги палеолит, мезолит, неолит, бронза ва ундан кейинги даврлар д аги суратлар миллатнинг маънавий бойлиги, қимматбаҳо…
Мақолада бошланғич синф ўқувчиларига математика дарсларида иқтисодий тушунча ва атамаларни ўргатиш орқали дарснинг ижтимоий педагогик савиясини ошириш ҳамда ўқувчиларнинг билимдон бўлишига кўмаклашиш ҳолатлари таҳлил…
Ушбу мақолада дастгоҳли рангтасвирда ижодкорлар ижоди ҳамда Ўзбекистон тасвирий санъатидаги академик қаламтасвирда портретнинг босқичма-босқич тасвири ва унда узлуксиз таълимнинг аҳамияти тадқиқ этилган.
Мақолада ўзбек ва немис халқлари мулоқотида қўлланиладиган паралингивистик ҳамда новербал воситаларнинг ўзига хос хусусиятлари ҳақида фикр юритилади.
Ушбу мақолада эҳтимоллар назарияси ва математик статистика фанини ўқитиш услубиётининг баъзи масалалари ўрганилган.
В данной статье анализируются межъязыковые корреспонденции фразеологических единиц уменьшительности в английском и русском языках в сопоставительном плане.
Мазкур мақолада касб-ҳунар коллежи талабаларини янги техника ҳамда янги технологияларни тажрибада қўллашга тайёрлаш кўриб чиқилган.
Ушбу мақолада замонавий инглиз, ўзбек ва рус тилларида универсал табиатга эга бўлган “интенсификация/деинтенсификация” концептуал макросемантикасини воқеалантирувчи вербал воситаларнинг олтита тури биринчи бор…