Maqolada buyuk shoir va davlat arbobi Zahiriddin Muhammad Boburning dunyo sivilizatsiyasidagi o‘rni, shaxsiyatidagi o‘ziga xos fazilatlari, hayotiy tamoyillari va xalqparvarlik faoliyati haqida so‘z yuritiladi. Boburning insonparvarlik g‘oyalari uning Hindistondagi bunyodkorlik ishlari, mamlakatni rivojlantirishdagi hissasi va sharqona madaniyatni olib kirishdagi xizmatlari orqali yoritilgan.
| Mualliflar | Toshxo’jayev Sh. E |
|---|---|
| Jurnal | Тарихий тадқиқотлар |
| Nashr sanasi | 2024-08-31 |
| Jild | 2 |
| Son | 3 |
| Betlar | 74-79 |
| Til | O‘zbek |
Zahiriddin Muhammad Bobur, shaxs, Bobur shaxsiyati, insonparvarlik, g’oya, temuriy, Hindiston, Sharq, sivilizatsiya
Mazkur maqolada XIX asrning ikkinchi yarmiga kelib Turkistonda o‘zining mustamlakachilik siyosatini o‘rnatgan Rossiya imperiyasining o‘lkada yetishtiriladigan qishloq xo‘jaligi mahsulotlar, xususan paxtani ko‘proq olib…
Мақолада 2021 йилда Тошкент вилояти, Паркент тумани, “Янги Санганак” маҳалласидан топилган 1810 мис тангалардан Бухоро зарб қилинган 364 дона тангаларнинг тавсифи ва таҳлилига бағишланган бўлиб, бу тангалар 6 турдан…
Мақолада Бақтрияда Буюк кушонлар ҳукмронлиги даврида маданий алоқалар натижасида буддавийлик таълимотининг Қобул-Балх йўналиши бўйлаб Эски Термиз ҳудудига кириб келиши ва тарқалиши даври таҳлил қилинган. Шунингдек…
Ўзбекистонда жамиятнинг ижтимоий, иқтисодий, сиёсий ҳаёти соҳаларида аёлларнинг ўрни ва мақомини юксалтириш давлат сиёсатидаги ўта муҳим устуворлик ҳисобланади. Шу мақсадда аёлларнинг ижтимоий фаоллигини ошириш…
The presented article provides an analysis of the formation of interstate relations in the economic sphere between the Republic of Uzbekistan and the Kingdom of Thailand in 1991-2016. The chronology of the study is…
Мақолада Ғарбий Турк хоқонлигининг Византия империяси билан олиб борган ижтимоий, иқтисодий ва сиёсий муносабатлари, элчилик алоқалари ёзма ва археологик манбалар асосида ёритилган бўлиб, мазкур масалани тадқиқ қилишда…
Мазкур мақолада Россиянинг “Музей Востока” музейидаги Ўрта Осиё коллекциялари шаклланишининг тарихи ва уларнинг илмий аҳамияти таҳлил қилинган. Ўрта Осиё маданий ва археологик меросининг музейга қўшилиши жараёни ҳамда…
Ushbu maqola o’rta asrlarda Markaziy Osiyo hududida keng tarqalgan tasavvuf ta’limotlari – Naqshbandiya va Yassaviya tariqatining mashxur vakillari – Mavlono Orif Deggaroniy, Shayx Xudoydod Vali va Hazrat Qosim…
Россиянинг “Мусиқа музейи” да сақланаётган Ўзбекистон маданий мероси намуналари" мавзусидаги мақолада, Ўзбекистоннинг бой маданий мероси ва унинг Россиядаги таърифи, сақланиши ва тадқиқи тўғрисида ҳикоя қилинади…
Уруш йилларида саноат корхоналарининг Ўзбекистонга кўчирилиши натижасида электроэнергияга бўлган талабни оширди, бу эса янгитдан катта кўламда ишлаб чиқариш қувватига эга бўлган замонавий электростанциялар қурилишини…