Мазкур мақолада партия феноменининг мазмун-моҳияти, кўппартиявий тизимнинг ҳуқуқий табиати, унинг шаклланиши сиёсий тизим механизмига таъсири, партияларнинг жамиятимиз сиёсий-ижтимоий ҳаётидаги ўрни ва ролини ошириш масалалари, бугунги кунда улар олдида турган асосий вазифалар каби илмий-назарий масалалар таҳлил этилган. Ўзбекистонда мавжуд сиёсий партияларнинг мақсади электорат нуқтаи назаридан таҳлил этилган. Кўппартиявий тизим шаклланиши, сиёсий партияларнинг ривожланишида кузатилаётган ижобий ва салбий тенденциялар таҳлил этилиб, мазкур муаммоларнинг ечими таклиф этилган. Сиёсий партияларнинг жамоатчилик билан ишлаш тизимини ҳуқуқий тартибга солиш бўйича муаммолар таҳлил этилиб, уларнинг ечими бўйича асосий устувор йўналишлар тавсия этилган. Тадбиркорлар ва ишбилармонлар ҳаракати –Ўзбекистон либерал-демократик партияси, “Миллий тикланиш” демократик партияси, Халқ демократик партияси, “Адолат” социал-демократик партияси ҳамда Экологик партиянинг уставлари ҳамда расмий веб-сайтларида партияларнинг ташкилий-ҳуқуқий асосларига оид маълумотлар танқидий таҳлил қилиш асосида уларнинг ечими бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган. Сиёсий партияларнинг рақамли технологиялар шароитида ривожлантириш бўйича партияларнинг жамоатчилик билан ишлаш, веб-сайтларни юритиш, шунингдек, ижтимоий тармоқларда сайловчилар мурожаатлари билан ишлаш каби муҳим масалалар белгиланган.
| Mualliflar | Беков , Ихтиёр, Bekov , Ikhtiyor, Беков , Ихтиёр |
|---|---|
| Jurnal | Юриспруденция |
| Nashr sanasi | 2026-02-04 |
| Jild | 1 |
| Son | 5 |
| Betlar | 39-49 |
| Til | O‘zbek |
civil society, political party, electorate, political system, subject, pluralism, faction, multiparty system, democratic bloc, opposition, party list., гражданское общество, политическая партия, электорат, политическая система, субъект, плюрализм, фракция, многопартийность, демократический блок, оппозиция, партийный список., фуқаролик жамияти, сиёсий партия, электорат, сиёсий тизим, актор, плюрализм, фракция, кўппартиявийлик, демократик блок, мухолифат, партиявий рўйхат.
The article aims to analyze the legal status of civil servants in the Republic of Uzbekistan. The article examines the theories and views of domestic and foreign scholars on the legal status of civil servants and their…
В статье анализируются проблемы понимания стратегического планирования, понятие и сущность данной категории, различные взгляды ученых на стратегическое планирование. Анализируя развитие стратегического планирования в…
В научной статье автором рассмотрены существующие научно-теоретические подходы к определению юридической ответственности искусственного интеллекта, в частности роботов, являющихся на сегодняшний день наиболее яркими…
Maqolada nogironligi bo‘lgan shaxslar ta’limining tashkiliy-huquqiy shakllariga bevosita e’tibor qaratilgan. Alohida e’tiborga muhtoj shaxslar ta’limi tahlil qilinar ekan, bu jabhadagi ayrim muammolar va ularning…
Мазкур мақолада фуқаролик ишлари бўйича биринчи инстанция суди ҳужжатлари тушунчаси ва уларнинг турлари таҳлил этилган. Хусусан, суд ҳужжатлари тушунчаси ва турлари, бу борадаги ҳуқуқшунос олимларнинг илмий-назарий…
В статье рассматриваются взаимосвязь духовных ценностей в поэзии Гафура Гуляма и актуальность их изучения юристами на современном этапе, так как в современной науке очень важно творческое мышление как разновидность…
Мамлакатимизни модернизация ва ислоҳ этиш шароитида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи ва суд-ҳуқуқ соҳасида амалга оширилаётган ислоҳотлар, аввало, инсон ҳуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларини ҳар томонлама ҳимоя…
Бугунги кунда ҳар қандай фаолиятни амалга оширишда, шубҳасиз, илмий асос-ланган усуллар ва услублар қўлланилишига алоҳида эътибор қаратилмоқда. Чунки амалиётнинг илм билан ҳамнафас бўлиши кўзланган натижага эришишда…
Mazkur maqolada fuqarolik sud ishlariga sun’iy intellektni tatbiq etish orqali odil sudlov faoliyati shaffofligini oshirish mumkinligi bayon etilgan. Sun’iy intellekt huquqiy maslahat, qaror qabul qilishda yordam yoki…
Мақолада дастлабки терговда АКТ қўллашнинг процессуал-ҳуқуқий асослари муаллифлик нуқтаи назаридан кўриб чиқилади. Қайд этилишича, жамиятдаги умумий рақамлаштиришни ҳисобга олган ҳолда, келажакда жиноий иш юритиш жиддий…