Khoja Bahauddin Naqshband (718/1318–791/1389) improved the teaching of Khoja Abdulkholiq Gijduvani in the 12th century (ca. 496/1103–575/1179) and made it one of the most influential teachings. Khoja Bahauddin Nakshband re-introduced the zikri khafi, which was introduced by Gijduvani but abandoned by the following pillars for the favor of zikri Jahri. He also added three new rashha (wuqufi zamoniy, wuqufi adadiy, wuqufi qalbiy), to the existing eight rashha developed by Yusuf Hamadani and Abdul Khaliq Gijduvani, and increased the number of rashha to eleven. Bahauddin Nakshband denounced solitude and isolation, encouraged people to be professionally active, while not forgetting God for a moment. This article seeks to provide more accurate information about the life, activities and the doctrine of Khoja Bahauddin Nakshband, and draws new conclusions based on historical sources and contemporary research.
| Mualliflar | РАҲИМОВ, Комилжон |
|---|---|
| Jurnal | Ислом тафаккури – Исламская мысль – Islamic thought – |
| Nashr sanasi | 2026-08-03 |
| Jild | 7 |
| Son | 3/1 |
| Betlar | 18-30 |
| Til | O‘zbek |
Khoja Bahauddin Naqshband, Sufism, Khojagan-Nakshbandiya doctrine, seventh pir/pillar, zikri Khafi, zikr Jahri, rashha, working, socially active Sufism., Хаджа Баха’ ад-дин Накшбанд, тасаввуф, суфизм, тарикат хваджаган-накшбандийа, учение хваджаган-накшбандийа, седьмой пир, громкий зикр (зикр-и джахри), тихий зикр (зикр-и хафи), “капли” (рашха), отрешение от мирского, занятие профессиональной деятельности, социально активный суфизм., Хожа Баҳоуддин Нақшбанд, тасаввуф, хожагон-нақшбандия тариқати, хожагон-нақшбандия таълимоти, еттинчи пир, зикри хафий, зикри жаҳрий, рашҳалар, таркидунёчилик, касб-кор билан шуғулланиш, ижтимоий фаол сўфийлик.
In the spiritual heritage of Khoja Ahror Vali (1404-1490), the theoretical and practical aspects of living in compromise and harmony with each other in society are studied, focusing mainly on the issues of human…
Ушбу мақолада Яъқуб Чархийнинг “Рисола дар маноқиб ва ақоид” асари асосида нақшбандия фаолиятининг ижтимоий – сиёсий масалаларига таҳлил қилинган бўлиб, рисола ўзбек тилида биринчи марта таржима ва фалсафий таҳлил…
Мақолада Нақшбандийлик тариқати асосчиси Баҳоуддин Нақшбанд ҳаёти, фаолияти ва унинг тариқатида ҳажга доир масалалар хусусида фикр юритилган. Муаллиф бунинг учун турли бирламчи манбалардаги маълумотлардан фойдаланган ва…
Мақолада Баҳоуддин Нақшбанднинг вафотидан сўнг тариқатни давом эттирган Алоуддин Аттор, Яъқуби Чархий, Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор Валий, Махдуми Аъзам Даҳбедий, Мусохон хожа Даҳбедий, Муҳаммад Ҳусайн Бухорий каби тариқат…
Мақолада Баҳоуддин Нақшбанд зиёратгоҳидаги Бухоро ҳукмдорлари қабрлари ҳақида маълумот берилган. Подшоҳлар дахмаларининг шаклланиши, зиёратгоҳда дафн этилиши сабаблари, дахмаларнинг меъморий тузилиши илмий таҳлил…
Мазкур мақола Ўрта Осиёда кенг тарқалган нақшбандийлик тариқати ва ундаги камолот босқичлари ҳақида баён қилади. Муаллиф нақшбандийликдаги руҳий юксалиш даражалари ва уларнинг асосчилари ҳақида сўз юритган…
Мақолада нақшбандийлик таълимоти ривожида Алоуддин Атторнинг етакчилик фаолияти ёритилган. Унинг “мўътадил ирфон концепция”си негизида шаклланган ирфоний-ахлоқий қарашларининг ёшлар тарбиясидаги ўрни, “пир-мурид”…
One of the main topics of Sufism is the soul and its essence, and a number of studies are being carried out in world science. Psychological essence of Sufism as a religious phenomenon, stages of historical and gradual…
Мақолада XIX асрда Бухоро амирлигининг маънавий-маданий тараққиётига Баҳоуддин Нақшбанд таълимотининг таъсири инглиззабон муаллифлар қарашлари асосида тадқиқ қилинади. Асосий эътибор инглиззабон шарқшунослар…
Мақолада тасаввуф таълимоти, тариқат шайхлари ва тасаввуфий асарларда шахс ва комил инсон тарбиясига доир қарашлар талқини, унинг босқичлари, тарбия услублари ва комиллик даражалари борасидаги маълумотлар таҳлил…
Ислом тафаккури – Исламская мысль – Islamic thought – — barcha maqolalar