Таниқли ёзувчи Чингиз Айтматов кино санъати санъат турлари ичида энг синтези деб атаган бўлса, Қорақалпоқ кино санъатида бизнинг санъат соҳаси ичидаги энг кенжаси бўлиб ҳисобланади. Қорақалпоғистонда кино санъатининг пайдо бӯлганига унчалик кўп вақт бўлмаганидек бунинг тарихи ҳам унчалик узун эмасдек кўринади. ХIХ-асрнинг бошидаЎзбек киносининг тамал тошини қуйган ҳужжатли фильмлар асосчиси машҳур кино оператор Худойберган Девоновнинг тасвирга олган кадрларидан кўплаб манбалар топилмокда. Ўзбекистон кино архивида Худойберган Девонов томонидан 1940 - йиллари тасвирга олинган Аббаз Дабыловнинг кадрларини учратамиз [Оразбай Абдурахманов] 1935-1940 йиллариўзи операторлик қила бошлаган Ўзбекистон Республикасида кино соҳасини ривожлантирган атоқли кино чевари Малик Қаюмовнинг шогирди Нагмет Дауқараев Қорақалпоқ кино санъатининг ягона пойдеворини солувчилардан бўлиб ҳисобланади. Нeгмет Дáуқараев оператор режиссёр сценарист кинога тегишли қандай касб бўлса ҳаммасини эгаллаганинсон бўлиб топилади [О.А]. Қорақалпоғистон Республикаси халқ хӯжалиги адабиёт ва санъатнинг жадал суръатлар билан ривожланиб келаётганлигини ҳисобга олиб,қорақалпоқ халқининг ҳаётини кинематографияда ҳар томонлама ёритиб бориш мақсадида Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг Кинематография бўйича Давлат Қўмитасининг 1970-йил 19-февралдаги №45-қарори билан Нукусда Ўзбекистон ҳужжатли ва илмий - оммабоп фильмлар киностудиясининг Қорақалпоғистон филиали очилди.
| Mualliflar | Юсупбаев М.Г. |
|---|---|
| Jurnal | Муғаллим ҳәм үзлуксиз билимлендириў илимий методикалық журнали |
| Nashr sanasi | 2024-01-01 |
| Jild | 1 |
| Son | 6/4 |
| Betlar | 257-264 |
| Til | Ingliz |
киностудия, сценарий, фильм, оператор, киноаппарат, режиссёр дубляж, синхрон, жараён, актёр, санъат, сахна, мутахассис, шогирд
Ushbu maqolada dunviy davlatning tarixiy genezisi va uning namoyon bо‘lish shakllari haqida talqin qilingan. Din va davlat о‘rtasidagi munosabatlarning mohiyati va bu munosabatlarning chegaralari о‘tmishdan hozirgi…
Ушбу мақолада совет ҳукуматининг Қорақалпоғистонда олиб борган маҳаллийлаштириш сиёсати тӯғрисида сӯз юритилган.
Maqolada talabalarni arxitektura yodgorliklari vositasida ma’naviy tarbiyalash tizimini rivojlantirish masalalari о'rganilgan.
Ушбу мақолада Ажниёз номидаги Нукус давлат педагогика институтининг 90 йиллиги муносабати билан олиб борилган илмий-тадқиқот ишларининг қисқача мазмуни ва пединститутда фалсафий фанларнинг тарихи ва бугуни ҳақида сӯз…
Mazkur maqolada sobiq ittifoq ajralib chiqqan O‘zbekistonning iqtisodiy holadi, mustaqillik yillarida amalga oshirilgan iqtisodiy islohotlar va o‘zgarishlar xronologik jihatdan yoritib berilgan.
Ушбу мақолада фанлараро боғлиқлик масалалари ӯрганилган. Масалан биология ва кимё фанлари орасидаги боғлиқлиги мақолада батафсил ёритилган.
Ушбу мақолада Туркистон ўлкасида XIX аср иккинчи ярмида ер ости фойдали қазилма конларининг геологик ўрганилиши, табиий бойликларни ўзлаштиришнинг бошланиши тарихи ёритилган.
Maqola o‘qitishning yangi usullarini o‘rganish va joriy etish masalasiga bag’ishlangan. Maqolada fanlarni o‘ qitish samaradorligini oshirish bilan bog’liq eng muhim yo’nalishlarda ta’limni modernizatsiya qilish…
Mazkur maqolada XIX asr ikkinchi yarmida Turkistonda maorifni tashkil etish masalalari atroflicha tahlil qilinadi. Ushbu davrda ta’lim tizimining shakllanishiga ta’sir etgan muhim ijtimoiy va siyosiy omillar, xususan…
Мақолада бошлағич синфларда пейзаж тасвирини бажаришда кўриш хотирасини ривожлантиришда ИКТдан фойдаланиш бўйича амалга оширилган илмий тадқиқотлар натижалари таҳлили келтирилган. Бундан ташқари бошлағич синфларда кўриш…
Муғаллим ҳәм үзлуксиз билимлендириў илимий методикалық журнали — barcha maqolalar